Back

ⓘ Старогрчка књижевност




Старогрчка књижевност
                                     

ⓘ Старогрчка књижевност

Хеленска књижевност обухвата књижевно стваралаштво које започиње Хомеровим еповима око 8. века п. н. е., а завршава се оквирно 529. године нове ере, када је византијски цар Јустинијан затворио Платонову Академију у Атини, последњу филозофску школу у антици. Хеленска је књижевност не само пресудно утицала на формирање римске књижевности, него је извршила огроман утицај и на целокупну потоњу европску књижевност, како у тематици тако и у обликовању готово свих књижевних врста. У временском распону од тринаест векова у антици – осам пре нове ере и пет нове ере – стварали су многи песници и прозни писци, који су језиком и културом Грци, али нису сви родом били Грци: освајања Александра Великог проширила су грчку цивилизацију ван граница Хеладе, те су главни градови Александрових наследника – Александрија, Антиохија и други – постали већа средишта грчке цивилизације од старих грчких полиса.

Настанак Хомерових епова, Илијаде и Одисеје, који се ставља око 800. п. н. е., обично се узима за почетак хеленске књижевности. Међутим, ти су епови резултат дуге усмене традиције. Претпоставља се да је досељавање старогрчких племена на Балканско полуострво завршено око 1000. п. н. е. и да је тада започело њихово насељавање по градским насељима.

У 7. и 6. в. п. н. е. долази до развоја грчке лирике. У 5. и 4. веку п. н. е. развиће се трагедија. Најзначајнији представници су Есхил, Софокле и Еурипид. Комедија се као књижевна врста развила након трагедије. Најзначајнији комедиограф био је Аристофан.

Значајан допринос светској књижевности дале су и хеленска филозофија Платон, Аристотел, историографија Херодот, Тукидид и реторика.

Пораз у бици код Херонеје 338. п. н. е. и губитак политичке самосталности хеленских-градова држава и њихово потпадање под власт Македоније, владавина и освајања Александра Македонског 336 – 323. п. н. е. означавају почетак средишњег раздобља антике, које се најчешће назива хеленизам термин историчара Г. Дројзена према старогрчком ελληνισμος – подражавање хеленском начину живота; прихватање хеленске цивилизације; коришћење чистог грчког језика и стила. То је омогућило ширење хеленске културе на простору од Сицилије до Индије, од Нубије до Босфора и Скитије. Јављају се нова културна средишта, Александрија у Египту, Пергам у Малој Азији. У великим библиотекама у Александрији и Пергаму, поред сакупљања и чувања рукописа, започет је рад на ономе што данас називамо филологијом и историјом књижевности.

У доба хеленизма развија се нова атичка комедија Менандар, Дифил. Развијају се нове књижевне врсте. Посебно је популарна идила Теокрит, краћа лирско-епска песма која пружа идеализовану слику свакодневног живота. За крај хеленизма узима се 30. п. н. е. када је Рим завладао Египтом.

                                     
  • његове беседе. Од чланака се издвајају демостеновска одбрана старогрчког језика и књижевности 1863, Преодница потом критика српскохрватског превода Антигоне
  • утицали књижевност античке Грчке, Сапфо, Симон Веј, Хомер, Вирџинија Вулф, Емили Бронте и Тукидид. Често приређује критичка издања старогрчке књижевности модернизује
  • Историја Енглеске књижевности од почетка до 1700. године, 1963. Историја енглеске књижевности 18. века и романтизма, 1966. Енглеска књижевност 19 - 20. века
  • персијским језиком и књижевношћу Од 1885 - 1895. похађао је сарајевску гимназију и уместо старогрчког учио арапски језик и књижевност При крају школовања
  • је неко време као приватни учитељ, тумач, новинар, уредник за страну књижевност у издавачком предузећу. На лични позив Мирослава Крлеже 1961. прешао је
  • za književni rod u stihu i prozi pesma u prozi Ime potiče iz starogrčke književnosti iz obreda posvećenih Meliku vladaru u kojima su se pesme izvodile
  • поподневној. Зависно од смера и разреда, предмети могу бити: српски језик и књижевност први и други страни језик енглески, немачки, француски, шпански или
  • значења: књижевност највећег квалитета и стандардни текстови који се користе у настави. Док је латински био доста утицајан, грчки језик и грчка књижевност су
  • драма у ужем смислу, које се прво појављују неколико векова пре наше ере. Старогрчка драма је према легендама настала за време верског фестивала, када се један

Users also searched:

...
...
...