Back

ⓘ Димитрије М. Леко




                                     

ⓘ Димитрије М. Леко

Димитрије М. Леко је био српски архитекта, професор и декан Архитектонског факултета Универзитета у Београду.

                                     

1. Биографија

Рођен је од оца Марка, професора хемије и ректора Велике школе, и Данице рођене Антула. Основну школу, затим и Трећу београдску гимназију је завршио у Београду 1905. године. После тога је студирао архитектуру у Београду и Карлсруеу где је дипломирао 1912. године. Учествовао је у Другом балканском рату и у Првом светском рату. Запослио се 1913. у Министарству грађевина где је радио до 1933. године као пројектант јавних грађевина. Изабран је 1933. године у звање ванредног професора на Архитектонском одсеку тадашњег Техничког факултета Универзитета џ Београду на предмету Јавне грађевине. Други светски рат је провео у немачком заробљеништву. У звање редовног професора унапређен је 1946. године. Декан Архитектонског факултета био је од 1954. до 1956. године. У пензију је отишао 1957. године.

Његово најзначајније архитектонско дело је зграда у којој је било смештено Министарство социјалне политике и народног здравља у Београду, грађена 1932-1933. Његово дело је Дом Савеза набављачких задруга државних службеника у Београду 1928-1929. Објављивао је и теоријске радове из области архитектуре.

                                     
  • своја два сина Сергије Јанаћи кујунџија из Крушева, браћа кујунџије Димитрије и Ђорђе Тољин, и још четири ученика другог и трећег разреда тамошње српске
  • Министарства иностраних послова, дипломате, и Аспазије Аџемовић, рођ. Леко кћерке проф. др Марка Лека Имају двоје деце. Вукосава је била удата за Милана Којена
  • санитетске службе српске војске, санитетски пуковници др Јосиф Холец, др Димитрије Герасимовић, др Светозар Арсе нијевић, др Роман Сондермајер и санитетски
  • Задужење за пројектовање капеле припало је ондашњем цењеном архитекти Димитрију Леко из Београда. Подизањем капеле, кула је штићена од спољашних утицаја
  • Београд: Службени гласник. Димитрије Давидовић: Живот Кара - Ђорђа Петровића Београд 1848. године Љушић, стр. 1. Larousse, Vol. I - M 1930, Paris Brockhaus
  • Мана и њен син Томо Константиновић, Хећим Јанко, Жандар Алекса, чича Димитрије из Параћина вршио је реклинације катаракти Баба Станија, Јевто Дучић
  • церемоније истакнута је српска застава на њеној фасади. Први конзул био је Димитрије Боди, дотадашњи секретар конзулата у Софији, а вицеконзул Петар Манојловић
  • ту воду заинтересовао је краљевачког лекара Димитрија Антића. Узорак воде др. Антић послао је др. Марку Леку хемичару који ће обавити прву анализу бањске
  • Поповић, Ненад Јанковић - - Др. Неле Карајлић из Забрањеног пушења, глумци Димитрије Гинић, Светислав Гонцић, Александар Горанић, Васа Спасојевић, Небојша

Users also searched:

...