Back

ⓘ Потисје (област)




Потисје (област)
                                     

ⓘ Потисје (област)

Потисје, као географска област може имати два значења:

  • У ширем значењу, Потисје је целокупна област у сливу реке Тисе, која обухвата делове Украјине, Румуније, Мађарске, Словачке и Србије;
  • У ужем значењу, Потисје је област у сливу реке Тисе на подручју Србије, у оквиру Војводине.
                                     

1.1. Потисје у Србији Природни услови

Српско Потисје је најнижи део веће области Потисја и обухвата доњу петину тока Тисе. Оно почиње на мађарско-српској граници код села Ђала и завршава се ушћем реке Тисе у Дунав код Старог Сланкамена.

Рељеф: Потисје у Србији је изразито равничарски предео, надморске висине од 75 до 100 метара. Једини покренутији део је Тителски брег, висине до 130 метара.

Воде: Дужина тока Тисе у Србијије 164 км и у потпуности је пловна. Тиса је у српском делу права равничарска река спорог тока, са много талога и муља. Сходно томе, река је некада била веома кривудава, са низом меандара, који су у прошлости пресечени у циљу лакше пловидбе. Поред тога, уз реку постоји низ мртваја и мочварних подручја.

Једина важна притока реке Тисе у Србији је Бегеј, док су остали токови занемарљивог значаја. Код Бечеја реку пресеца Канал Дунав - Тиса - Дунав.

Биљни и животињски свет: Тиса је позната и по природној појави Цветања Тисе. Неколико дана у години током јуна милиони инсеката Тиски цвет Palingenia longicauda излазе на реку, где се размножавају. Њихов живот траје само током тог раздобља.

                                     

1.2. Потисје у Србији Друштвени услови

Потисје данас спада у развијеније делове Србије, али истовремено и са веома лошом демографском сликом.

Становништво: Последњих деценија Потисје, мада једно од најразвијенијих подручја у Србији, има значајан пад становништва, узрокован негативним природним прираштајем и исељавањем становништва ка већим градовима у ширем окружењу.

Становништво Потисја је етнички мешовито и подељено је између Срба и Мађара, уз словачку, ромску и румунску мањину. Срби чине већину у доњем делу Потисја: Жабаљ 86%, Тител 85%, Зрењанин 74% и Нови Бечеј 69%, док у северном делу чине већину у Кикинди 76% и Новом Кнежевцу 59%. Мађари су претежно становништво горњег дела Потисја: Кањижа 86%, Сента 81%, Ада 77% и Чока 52%. Бечеј, смештен тачно у средини Потисја нема већину, већ је становништво подељено између Мађара 49% и Срба 41%.

Општине у Бачкој су:

  • Ада
  • Кањижа
  • Жабаљ
  • Тител
  • Бечеј
  • Сента

Општине у Банату су:

  • Кикинда
  • Нови Кнежевац
  • Зрењанин
  • Нови Бечеј
  • Чока

Насеља: Насеља у Потисју су махом велика спрам насеља у другим деловима Србије. Претежан део становништва живи у градским насељима, од којих су најзначајнија Зрењанин, Кикинда, Бечеј и Сента.

                                     

1.3. Потисје у Србији Историја

Први помени подручја Потисја везују се за 1. век, када староримски историчар Плиније описује дати предео под називом Патисус Pathissus.

Најважнији део историјског помињања појма везан је за некадашњу Потиско-Поморишку границу, део Војне границе на подручју Потисја и Поморишја. Потиско-Поморишка граница трајала је у раздобљу 1702-1751. и била је претежно насељена Србима-граничарима. После укидања границе 1751. године значајан број Срба се исељава у јужни део Русије Славеносрбија и Нова Србија, док су на њихово место насељавали Мађари. Да би спречила исељавање становништва Хабзбурговци дају повластице, тј. стварају Потиски округ са седиштем у Бечеју. Дате повластице биле су потврђиване 1759., 1774. и 1800. Потиски округ је трајао до 1848. године.

                                     

2. Извори

  • Музеј Војводине 2003. Potiska i Pomoriška vojna granica 1702-1751, Нови Сад: Музеј Војводине.
  • Поповић, Д. 1990. Срби у Војводини: књиге 1-3, Нови Сад.
                                     
  • монархију, настањен је око 1785. године у јужним угарским областима а највећим делом у банатском Потисју Иако се део тог становништва касније вратио у стари
  • деспот изгубио и поседе у Зети. Турци после освајања Новог Брда продиру у Потисје и Славонију. Одбрану јужних граница краљ Владислав је поверио Јанку Хуњадију
  • Țara Bârsei, мађ. Barcaság, лат. Terra Borza историјска је и етнографска област у централној Румунији, у југоисточној Трансилванији, с мјешовитим Њемачким
  • постаје званична аустријска крунска област и добија званични назив Војводство Србија и Тамишки Банат. Ова област међутим, није укључивала јужне делове
  • обали Тисе је од давнина велико насеље панонског типа, један од највећих у Потисју привредно, друштвено и културно средиште овог дела Војводине - Бечеј.
  • Вуковар и Винковци. Београдска област са седиштем у Београду, која је обухватала већи део Баната уз Тису и Дунав, бачко Потисје и срезове јужно од Београда
  • становништва, чији утицај доводи до неолитизације Подунавља, Балкана и Потисја Ова популација је довела до појаве нових култура линеарна керамика у
  • јужно од демаркационе линије. Савет је захтевао да румунска војска напусти Потисје и да се повуче на нове границе, али румунска влада је одговорила да ће

Users also searched:

...