Back

ⓘ Дако Пуач




                                     

ⓘ Дако Пуач

Дако Пуач Дуле, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Рођен је 27. новембра 1919. године у селу Крушеву код Славонске Пожеге. Основну школу похађао је у Стрежевици. Због слабог материјалног стања породице није наставио школовање, већ је остао на селу и бавио се земљорадњом.

Капитулацију Југославије дочекао је на одслужењу кадровског рока и одмах се вратио у своје село. Већ првих дана оружаног устанка био је повезан с организацијом КПЈ преко Јове Милановића-Црње и активно деловао у околини Бучја и Каменске. Сарађивао је и с Ћиром Дропулићем, коме је приликом напада на Каменску, 1941, дао исцрпне податке о том упоришту. Те јесени ступио је у Славонски партизански одред и убрзо био унапређен у командира чете. Истакао се у многим борбама, попут напада на Горње Врховице, у борби код Њежица и остало.

Средином 1942. године, Пуач је унапређен за команданта батаљона, а иате године и за заменика команданта Дванаесте славонске бригаде. Тада се истакао у биткама за Воћин. Приликом другог партизанског напада на то место, бригада је након шест дана опсаде седмог дана потпуно уништила непријатељску посаду. Истовремено су Пуачеви борци одбили и бочни напад непријатељских снага које су пошле у помоћ опкољеним усташама. Исте године постао је члан Комунистичке партије Југославије.

У мају 1943. године, Пуач је постављен за команданта 21. бригаде 28. славонске дивизије. У јануару 1944, у једном је јуришу код села Подворице у Србији био тешко рањен. Упућен је на лечење у савезничку базу у Италији, где је остао све до августа исте године. Премда инвалид, Пуач је након повратка у Југославију постао заменик команданта 47. српске дивизије, а у новембру исте године постављен је за команданта 24. српске дивизије. Након пробоја Сремског фронта, његова дивизија се истакла у тешким борбама за Вировитицу, Копривницу и низ других места у Славонији.

После рата Пуач је остао у Југословенској народној армији ЈНА као командант дивизије, затим начелник штаба и командант корпуса.

Године 1949. завршио је Вишу војну академију ЈНА. Био је генерал-потпуковник ЈНА.

Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских и страних одликовања, међу којима и пољски орден Грунвалдов крст другог реда. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

                                     
  • Миљановић Стеван Опсеница Марко Перичин Камењар Јеврем Поповић Стане Поточар Дако Пуач Драган Ракић Душан Ћорковић Средоје Урошевић Иван Хариш Зорко Чанади Јефто
  • Прша 1922 1943 за народног хероја проглашен 27. јула 1953. године. Дако Пуач 1919 1994 Орденом народног хероја одликован 20. децембра 1951. године
  • команданта бригаде Гедеон Богдановић Ђуро Дулић Пајо Орозовић Брко Петар Цар Дако Пуач заменик команданта бригаде Иван Сењуг Ујак, командант бригаде Стево Дошен
  • генерал - потпуковник. Активна служба у ЈНА престала му је 1973. године. Дако Пуач 1919 - 1994 генерал - пуковник. Активна служба у ЈНА престала му је 1979
  • главни и одговорни уредник часописа Домети двоброја 150 - 151 Давид Кецман Дако 1947 - главни и одговорни уредник часописа Домети од броја 152 до двоброја