Back

ⓘ Александар Маровић




                                     

ⓘ Александар Маровић

Рођен је 1918. године у селу Радојчићи код Огулина, у сиромашној сељачкој породици. Детињство је провео на Косову, где му се породица, заједно са другим комунистима, доселила 1921. у село Помзатин.

Основну школу завршио је у Помзатину, гимназију у Приштини, а учитељску школу у Скопљу и Шапцу. У четвртом разреду учитељске школе постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије, а биран је и у школски актив СКОЈ-а. Пошто је актвно радио на окупљању школске омладине око револуционарног покрета, био је искључен из школе, коју је накнадно завршио у Шапцу. Прву службу као учитељ добио је у Александровцу у Славонији. Тамо је 1939. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Био је откривен и за казну премештен у Лапље Село, на Косову. Тамо је наставио политичку активност са друговима у Приштини.

Након капитулације Југославије 1941, вратио се у Помзатин и организовао одбрану села од пљачкашких банди. Октобра 1941., заједно с породицом је напустио село и преселио се у Приштину. У његовом стану, крајем 1941., одржан је састанак комуниста и основан Котарски комитет КПЈ за Грачанички котар. Изабран је за члана, а половином 1942. и за секретара Комитета. Јула 1942, као делегат Котарског комитета, учествовао је нан Обласном партијском саветовању у Грболу код Крушевца. Тамо је кооптиран за члана пленума Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију. Децембра исте године учествовао је у раду Пленума ОК КПЈ у Врелу.

У посебно тешким условима на Косову, спешно је организовао револуционарни рад, оснивао партијске ћелије, активе СКОЈ-а, народноослободилачке одборе, одборе УСАОЈ-а, АФЖ-а и остало. Организовао је и руководио акцијама ликвидирања шпијуна и четника и организовао саботаже у предузећима која су радила за потребе окупатора.

Приликом изненадне блокаде Сувог Дола, 14. јануара 1943. године, опкољен је, заједно са илегалцима Гајдиком и Аксићем, рањен и заробљен од фашиста. Одведен је у карабињерску станицу у Липљану, где су га након два дана мучења стрељали италијански фашисти, у зору 16. јануара.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

                                     
  • Качар Тадија Качар Томислав Келава Томислав Кризманић Жељко Мавровић Дејан Маровић Петар Милош Слободан Павловић Јован Пајковић Мате Парлов Миодраг Перуновић
  • Корчној 7, 5 8, Александар Толуш 4, 5 6, Владимир Багиров 5, 5 8 Југославија: Светозар Глигорић 4 10, Петар Трифуновић 5 9, Александар Матановић 7 10
  • Radinović 30 0 Robert Prosinečki 29 12 Dragiša Binić 27 14 Slobodan Marović 27 1 Refik Šabanadžović 26 0 Dejan Savićević 25 8 Siniša Mihajlović
  • шампионској генерацији за Раднички су играли Драгослав Ражнатовић, Милун Маровић Мирољуб Дамњановић, Драган Ивковић, Срећко Јарић, Мирослав Миле Ђорђевић
  • Лекари и студенти Александар Ђурица као др. Драшковић Бојана Ординачев као др. Анђела Недовић Милица Мајкић као студенткиња Дијана Маровић Раде Миљанић као
  • јануару 1989, а на власт су дошли Момир Булатовић, Мило Ђукановић и Светозар Маровић Ступио је на снагу споразум о престанку осмогодишњег рата између Ирана
  • продуцент, глумац и филмски критичар. прем. 1984 1937 - Даринка Матић - Маровић српска диригенткиња и музичка педагошкиња, прва жена ректор Универзитета
  • књижевник, први добитник Нобелове награде за књижевност. прем. 1907 1859 - Александар Попов, руски физичар и електроинжењер. прем. 1906 1916 - Мерседес Макејмбриџ
  • Саканделидзе, Алжан Жармухамедов, Александар Болошев, Иван Едешко, Сергеј Белов, Михаил Коркја, Иван Дворни, Генади Волнов, Александар Белов, Сергеј Коваленко Званични
  • Сретеновић као др. Анђела Недовић Милица Мајкић као студенткиња Дијана Маровић Раде Миљанић као др. Стева Воја Брајовић као др Гвозден Цвијановић Маја

Users also searched:

...