Back

ⓘ Стјепан Фунарић




                                     

ⓘ Стјепан Фунарић

Стјепан Фунарић Јота, правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Рођен је 7. априла 1921. године у Слободници код Славонског Брода, у радничкој породици. Основну школу завршио је у родном селу, а гимназију у Славонском Броду 1940. године. У гимназији се повезао са марксистички оријентисаним ђацима. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије постао је школске године 1935./36. У Фунарићевој кући тада је била смештена техника Окружног комитета КПХ Славонски Брод. По завршетку гимназије 1940., примљен је у Комунистичку партију Југославије, на јесен 1940. уписао се на Правни факултет у Загребу.

Пред рат, Фунарић је остао активан у партијском раду у околици Славонског Брода, а посебно у техници Окружног комитета. Учествовао је на Окружној партијској конференцији за Славонски Брод, одржаној 22. јуна 1941. године недалеко од Брода, којој је присуствовао и секретар Централног комитета КПХ, Раде Кончар, а који је дао директиве за даље јачање партијске организације. У извршењу таквих директива, Фунарић је учествовао у првим диверзантским акцијама код Брода, у минирању железничке пруге Загреб–Београд, те нападима на усташке функционере и жандаре у Слободници и Сибињу. Ове акције вршила је тзв. Западна диверзантска група Славонскобродског одреда, формирана у шуми Церовац 5. јуна 1941. године.

Фунарић је једно време до краја 1941. боравио на подручју Ђакова са задатком обнављања рада скојевских организација, стварања народноослободилачких одбора и њиховом повезивању са партизанима и са ОК у Броду. У марту 1942. године, постао је заменик политичког комесара, а у лето исте године и политички комесар Другог славонског одреда. После формирања Прве славонске бригаде, постављен је за секретара бригадног комитета СКОЈ-а. Са те дужности отишао је децембра 1942. године на Први конгрес УСАОЈ-а у Бихаћ, где је био представник омладине из Славоније. Тамо је био изабран у Централни одбор УСАОЈ-а.

Након Четврте непријатељске офанзиве и повратка у Славонију у марту 1943. године, Фунарић је неко време водио партијске курсеве на Папуку и Диљ гори. Ускоро је постао руководилац политодела Осамнаесте бригаде, а од јесени 1943. заменик политичког комесара 25. бродске бригаде. Септембра 1944. отишао је на рад у Политички одел 28. ударне дивизије, дужност на којој је остао све до краја рата.

После рата, био је на разним војним, партијским и другим дужностима. Најпре је био распоређен на рад у ОЗН-и за Југославију, затим до 1956. у служби безбедности у Југословенској народној армији. Од 1956. до 1961. године био је на раду у Централном комитету СКЈ. Доцније је био секретар Савезног одбора СУБНОР-а Југославије, савезни народни посланик у Савезној скупштини за Славонски Брод, од 1967. генерални секретар Савезне скупштине, а затим делегат и председник Комисије за избор и именовања у Скупштини СФРЈ.

Умро је 26. августа 1979. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.