Back

ⓘ Строфа




                                     

ⓘ Строфа

С обзиром на број стихова, разликују се следеће врсте китица или строфа:

  • деветостих нона - строфа од девет стихова,
  • седмостих септима - строфа од седам стихова,
  • четворостих катрен - строфа од четири стиха,
  • шестостих секстина, сестина - строфа од шест стихова,
  • осмостик октава - строфа од осам стихова,
  • тростих терцина - строфа од три стиха,
  • моностих - строфа од једног стиха,
  • петостих квинтил или квинтина - строфа од пет стихова,
  • десетостих децима - строфа од десет стихова.
  • двостих дистих - строфа од два стиха,

Најпознатија и најкоришћенија је строфа од четири стиха - катрен.

Песма од четрнаест стихова, састављена од два катрена и две терцине, назива се сонет. Када се 14 сонета међусобно повежу тако да се завршни стих претходног сонета јавља као први стих наредног сонета, и од тих поновљених 14 стихова добије се петнаести - мајсторски сонет, онда настаје такозвани сонетни венац. Сонетни венац је песнички облик настао врло рано још у 13. веку у Италији. Писао га је словеначки песник Франце Прешерн, а у српској поезији се јавља у песнишву новијих стваралаца Бранко Миљковић, Милосав Тешић и други. У српској поезији постоји више од 30 сонатних венаца.

Ако се једна мисаона целина не завршава у једном стиху или строфи него се преноси у наредни стих или строфу, настаје опкорачење:

Рефрен је фигура понављања. Настаје када се једна реч или група речи, или цео стих, понављају после сваке строфе или након већег броја стихова. Употреба рефрена истиче основно песниково осећање или мисао која је битна за целу песму и песниково расположење изражено у песми.

                                     

1. Препоручена литература

  • Димитријевић, Радмило: Теорија књижњвности - композиција, језик и стил, Вук Караџић, Београд, 1969.
  • Солар, Миливој: Теорија књижњвности, Школска књига, Загреб, 1977.
  • Живковић, Драгиша: Теорија књижњвности са теоријом писмености, Завод за издавање уџбеника, Београд, 1990.
  • Милосављевић, Петар: Теорија књижњвности, Завод за издавање уџбеника, Београд, 1997.
  • Група аутора: Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 1975.
  • Тартаља, Иво: Теорија књижњвности, Завод за издавање уџбеника, Београд, 1998.
                                     
  • Стихира оригинално строфа која се додавала као припев одређеном стиху псалма, касније од тога постаје песма од неколико строфа која се додаје уз разне
  • Jana Gana Mana је национална химна Индије. Она представља прву од пет строфа песме коју је написао лауреат Нобелове награде Рабиндранат Тагор на бенгалском
  • Џорџа војвода од Камберланда, додата је још једна строфа према Фицроју Маклину. Међу осталим строфама које нису биле дугог века приметне су оне које изражавају
  • Katren je strofa od četiri stiha četvorostih Jedna od najkorišćenijih strofa u poeziji. Ima tri oblika rimovanja: ukršteni abab obgrljeni abba
  • Кристеа 1890 - 1942 Оригинална поема садржи 12 строфа од којих је 5 искориштено за химну. Ових 5 строфа је подебљано. Limba noastră - i o comoară În adâncuri
  • Харча на арап. خرجة, на шп. jarcha што значи излаз, крај је последња строфа од два, три, највише четири стиха арапске лирске песме мувашахе која датира
  • галицијски песник Нафтали Херц Имбер у Јашију 1871. као песму од девет строфа коју је назвао Тикватену Наша нада 1897., на првом ционистичком конгресу
  • стил прве три строфе је ритмичка проза. Потка стихова је од правилног јамба. Омиљена структура строфа је у то време била станца строфа од 8 једанаестераца
  • Крвава бајка се састоји од седам строфа Прва, трећа и пета строфа се понављају и оне сачињавају рефрен. Ове строфе се разликују само по преласку из мученичке

Users also searched:

...