Back

ⓘ Ивица Ловинчић




                                     

ⓘ Ивица Ловинчић

Рођен је 15. јула 1911. године у Лучанима код Оточца. Основну школу завршио је у Брињу. Родитељи га 1927. године упућују на занат у Загреб, где је у фабрици "Арко" учио за алатничара. Када је завршио изучавање заната и постао квалификовани радник, радници су га у фабрици изабрали за свога повереника. Из фабрике "Арко" прешао је на рад у фабрику санитетских уређаја "Нептун", где се заузимао за побољшање положаја неквалификованих радника.

Након одслужења кадровског рока у морнарици, Ивица се 1938. запослио као машинбравар у фабрици "Југобатес". Као искусног борца за радничка права, полиције је почела дага прати. На протестном митингу у фабрици "Гаон" 1940. године, био је ухапшен али је убрзо пуштен. Неподредно пред Априлски рат, полиција га је поновно ухапсила заједно са већим бројем револуционара. После двомесечног боравка у затвору и мучења, његова сестра успела је да га извуче из затвора. Након тога је прешао у илегалност.

Кандидат за члана Комунистичке партије Југославије постао је још 1940, а у пролеће 1941. примљен је у чланство. У јуну исте године, по задатку КПЈ, отишао је у свој родни крај ради припрема за организовање оружаног устанка на подручју Бриња. Када је у септембру 1941. образован Котарски комитет КПХ за Бриње, Ивица је изабран за његовог секретара.

Ивица и остали устаници организовали су партизански логор и припремали борце за оружану борбу. Учествовао је, међу осталим, у нападу на усташе у Жутој Локви 26. августа 1941. године, а затим и у одбијању њиховог напада на Панос. Након тога је отишао у окупирано Бриње и тамо радницима пилане одржао говор и позвао их да ступе у Народноослободилачки покрет. Тада је у сукобу с италијанском патролом био рањен у руку.

Италијани су, 14. марта 1942. године, успели да на превару домаме Ивицу у Бриње, заједно са његовим пратиоцем Илијом Косовцем. Два дана касније, 16. марта, после претрпљеног мучења и испитивања, извели су их на стрељање. Ивица је, током споровођења пред стрељачки вод, пред окупљеним становницима Бриња јавно вређао италијанску окупациону власт и пред стрељање запевао италијанску револуционарну песму "Бандијера роса".

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 14. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја.

Данас, фабрика за производњу картонске и папирне амбалаже, са седиштем у Загребу, носи име "Ловинчић д.д."

                                     
  • Јовановић мртав 29 Војин Ковачевић мртав 30 Рудолф Крофлин мртав 31 Ивица Ловинчић мртав 32 Јездимир Ловић мртав 33 Јован Маринковић Иво мртав 34 Дарко

Users also searched:

...