Back

ⓘ Милан Јока




Милан Јока
                                     

ⓘ Милан Јока

Милан Јока, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Рођен је 18. фебруара 1922. године у селу Тргови, Двор на Уни. Потиче из сељачке породице. Основну школу је завршио у селу Рујевац, а металски занат учио у жељезари Бешлинац. Запослио се, 1939, у ливници гвожђа у Цапрагу. Као металски радник, већ с осамнаест година члан је УРС-ових синдиката и учесник штрајкова које су они организовали у жељезари Сисак. Због растурања комунистичких материјала, крајем 1940, био је ухапшен; како полиција није могла доказати његово учешће у овим акцијама, пуштен је из притвора после седам дана.

Успоставом квинслишке Независне Државе Хрватске НДХ, Јока је као Србин отпуштен из фабрике; одлази у своје село. Комунистички опредељен, Милан се прикључује организаторима устанка у свом крају, и у јулу 1941. постаје борац 1. партизанског одреда Баније у Шамарици. Како су усташе, жандари и домобрани сваког дана упадали у српска села Баније, вршећи масовна убијања и паљења, партизани су их сачекивали бранећи готово сваку кућу. У тим првим борбама, својим пожртвовањем и храброшћу истицао се деветнаестогодишњи Милан Јока. Он се посебно истиче у борби с усташама, 1941. године, у Бешлинцу, Гвозданском и Зрињу. Учествује у уништењу групе од 11 усташа на ријеци Јавошници, и заробљава њихову муницију и опрему. Он се јуначки бори на Ванићким положајима, на правцу Двор - Жировац, с усташама и жандармима који су настојали да се пробију до утврђења Гвозданско.

Посебну храброст млади Јока показује фебруара 1942, када с групом партизана наноси усташама губитак од 55 мртвих и рањених. Ни посматрање поглавника Анте Павелића ове жестоке битке, из оклопног воза са железничке станице Равнице, није помогло његовим сатнијама.

Прекаљени банијски борац Јока одлази, маја 1942, у састав пролетерске чете народног хероја Николе Демоње, у помоћ партизанима у Славонији. Борци ове чете брзо су се прочули широм Славоније јунаштвом и храбрим подвизима. Међу њима истицао се митраљезац и бомбаш Милан Јока. Посебно је запажен у нападу на Пољанско и Каменско. Партизанске бомбе запалиле су зграду из које су усташе успеле побећи. Али је митраљезац Јока скочивши у запаљену зграду, успео избацити део оружја и опреме. С тројицом партизана уништио је и зграду у којој је било 40 домобрана. Тада је тешко рањен, али већ после 28 дана лечења у Равној гори, митраљезац се вратио у јединицу. Јока се посебно истиче у спашавању 200 људи код села Пасковци, које су усташе водиле у логор Јасеновац. Својим митраљезом одбија три узастопна јуриша; а кад му је и митраљеска цев прсла, храбри Јока се сналази и с три своја друга изненађује 11 усташа које заробљава и спашава 200 људи од сигурне смрти.

Јока задивљује својим подвизима. Тако у Дуловцу, иако рањен, прилази "културбундовцима" иза леђа, и уништава их 78 у бункеру. С Демоњом убија 20 усташа и заробљава домобранског сатника са 60 домобрана. И онда кад им Немци долазе иза леђа, он и храбри Демоња успешно се извлаче.

У јесен 1942, Јока постаје водник у Калничком одреду, истиче се у борби против Францетићеве легије на Калнику. Као истакнути борац, примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије КПЈ 6. септембра 1942. године.

Убрзо постаје и командант батаљона Калничког одреда, а маја 1943. заменик команданта 17. бригаде. Августа исте године командант је противчетничког батаљона. У октобру је командант чехословачке бригаде "Јан Жишка", а фебруара 1944. формира Осјечку бригаду и постаје њен командант.

Јуна 1944, одлуком ГШХ, постављен је за команданта 17. бригаде, а крајем рата је начелник штаба 28. ударне дивизије. Тада је имао само 23 године.

Изузетно јунаштво и сналажљивост показао је крајем 1943, када је с једним батаљоном и приштапским јединицама, на подручју Феричанци - Ораховица, био опкољен непријатељским тенковима. Тада Јока, у улози командира чете, узима противтенковску пушку и успешним јуришем извлачи јединицу из окружења, уништивши један тенк и убивши 18 немачких војника.

Маја 1944. године успешно се, са својом Осјечком бригадом, пробија из непријатељског обруча на Диљу. Али и када остаје сам међу Черкезима, не губи присебност: успева с отетим пушкомитраљезом да се извуче и дође својој јединици.

Поред низа акција, учествовао је и у ослобођењу Београда, Брчког, Добоја, Костајнице, Петриње и Загреба. За успехе у борби током рата, Милан је неколико пута похваљен. У току рата 6 пута је рањен.

После ослобођења, начелник је Штаба 28. дивизије, официр у првој управи Генералштаба ЈНА и инспектор за пешадију у Првој армији. После завршетка Више војне академије, начелник је оперативног одељења корпуса и првог одсека Оперативног одељења Армије. Начелник је Оперативно-наставног одсека Пете армијске области, председник испитне комисије за чин активног мајора и потпуковника, командант Прве пролетерске гардијске дивизије и начелник Оперативног одељења Прве армије. Био је инспектор за пешадију у главној инспекцији народне одбране, у чину генерал-потпуковника ЈНА.

Умро је 12. марта 1991. године у Београду. Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

                                     
  • Жупска - Илија Бојовић, шеф полиције катунско - ријечке области 34. Ускочка - Милан Церовић, ађутант књаза Николе 35. Дробњачка - Душан Пекић, капетан 36. Језерско - шаранска
  • проте Димитрија Јоке ЧАСОПИС ЗА СУВРЕМЕНУ ПОВИЈЕСТ ХРВАТСКЕ ЗДРАВКО ДИЗДАР: Људски губици логора Даница крај Копривнице 1941.942. Милан Басташић: Билогора
  • Ипак, ово неће проћи без трзавица између породица Бачић и Радмиловић. Дјед Јоко Радмиловић и Бојанина мајка Нађа, која због ћерке долази из иностранства
  • Скакавац Јова Милован 1921 Скакавац Николе Марија 1933 Стојановић Јока 1938 Тривун Јова Анђелка 1925 Шаровић Илије Јаков 1909 Шаровић
  • потомство кћерки господара Јеврема. Краљ Милан Обреновић После смрти синова кнеза Милоша Обреновића, кнеза Милана Обреновића и кнеза Михаила Обреновића 1868
  • репрезентације Југославије: Златан Арнаутовић, Момир Рнић, Веселин Вуковић, Милан Калина, Јовица Елезовић, Здравко Зовко, Бранко Штрбац, Павле Јурина, Веселин
  • Новаковић, српски политичар, дипломата, филолог и историчар. рођ. 1842 1931 - Милан Шуфлај, хрватски историчар и књижевник. рођ. 1879 1956 - Гистав Шарпантје
  • Рођен је као дванаесто од тринаесторо дјеце. Отац му је био Никола, а мајка Јока дјевојачко презиме Деретић Славили су Крсну славу Св Јована Крститеља
  • преговоре са општином око добијања плаца. Као учитељица је почела да ради Јока Илић Хаџић. Године 1922. је Београдско женско друштво предало Ћилимарску
  • кнеза Михаила. Радован и Босиљка Ђурић имали су: Стевана, Полексију, Анку, Јока Милку, Јелену и Софију. Стеван Р. Ђурић, син Радована Ђурића, помоћника

Users also searched:

...