Back

ⓘ Милан Томић (народни херој)




                                     

ⓘ Милан Томић (народни херој)

Рођен је 3. фебруара 1921. године у Цернику код Нове Градишке. Основну школу завршио је у Цернику, а ниже разреде гимназије у Новој Градишки. Од 1935. године, у гимназији је постао активан у СКОЈ-у, али још није постао члан. Школске године 1938./39, Томић је и формално примљен за члана СКОЈ-а. Због тога је био матлретиран од стране професора и директора гимназије, који су знали за постојање скојевске организације и његово деловање у њој.

У часу окупације Југославије 1941, скојевска организација у Новој Градишки имала је 65 чланова, од којих је већи део ухапшен након формирања НДХ. Организација је већ у мају била реорганизована. Томић је у јулу 1941. постао члан котарског скојевског руководства. На јесен 1941. године, уписао се на Правни факултет у Загребу као ванредни студент и наставио с илегалним радом у Новој Градишки.

У лето 1941, Душан Чалић, један од организатора устанка у Славонији, поверио му је задатак да у Загреб однесе његов извештај за Централни комитет Комунистичке партије Хрватске. Стигавши у Загреб, упао је у заседу. На полицији је био мучен, али ништа није признао. У недостатку доказа, ускоро је био пуштен, после тога доставио извештај и вратио се у Нову Градишку. Због успешно извршеног задатка, био је примљен за члана Комунистичке партије Југославије и постао члан Котарског комитета КПХ за Нову Градишку.

Дана 24. децембра 1941. године, ухапсили су га усташе у Новој Градишки. У затвору је био подвргаван мучењу, али је истовремено планирао бег. У ноћи 14. априла 1942. године, разоружао је затворску стражу, отворио ћелије и, заједно са седамнаест затвореника, пребегао на слободну територију. После тога је добио надимак Слободан.

Био је политички комесар Осамнаесте славонске бригаде, члан Окружног комитета КПХ за Нову Градишку, партијски руководилац Осамнаесте славонске бригаде и већник ЗАВНОХ-а.

Погинуо је као мајор НОВЈ крајем 1944. године у селу Руче недалеко од Сиска.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

                                     
  • био српски четник, официр, политичар, народни посланик и председник општине Врњци. Вишеструко одликовани херој Балканских и Првог светског рата. Рано
  • 1966 - 67. Велибор Глигорић 1949 - 59. Милан Дединац 1959 - 63. Мирослав Беловић 1963 - 66. Бојан Ступица 1967 - 70. Милан Ђоковић 1971 - 74. Милосав Буца Мирковић
  • мачевима, најбољи стрелац Европе 1908 - 1914, правник, политичар антифашиста, народни посланик, фотограф и филмски сниматељ, шеф Кинематографске секције Врховне
  • Гвозденовић Раша Томић Паприкаш Миле Стојановић Жица Душко Јанаћковић Брале Никола Радовановић Драгољуб Екмеџић Лала Раја Николић Синиша Јанаћковић Милан Ђорђевић
  • мај 1943 била је учитељица, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Учитељску школу je започела у Београду, а завршила у Ужицу
  • 1916 - Ваљево, 22. мај 1942 био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Одрастао је у Мостару, где је завршио основну школу и два
  • Синови Јована М. Ристића су Милан и Александар Ристић, праунуци Јована Ристића, кнежевског и краљевског намесника. Син Милан Ј. Ристић умро у Јоханезбургу
  • Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у западној Србији и народни херој Југославије. Као ученик Ваљевске гимназије, због левичарских размишљања

Users also searched:

...