Back

ⓘ Манчу Матак




Манчу Матак
                                     

ⓘ Манчу Матак

Рођен је 1920. године у Крушеву, у занатлијској породици. После завршетка основне школе, изучио је кројачки занат. Осим што је био активан у фудбалском тиму свога града, био је и члан илегалне лево оријентисане омладинске организације. Године 1938, примљен је за члана Комунистичке партије Југославије.

За време Априлског рата 1941. године, налазио се у југословенској краљевској војсци и пао у немачко заробљеништво. У Крушево се вратио почетком јуна исте године. По повратку је почео да ради на припремама за оружану борбу против окупатора. Тада је постао члан Месног комитета КПЈ за Крушево и био задужен за партијску технику.

У време штрајка дуванских радника почетком 1942. године, био је ухапшен ради сумње да је растурао илегалне летке. У крушевском затвору се налазио током фебруара и марта 1942., где је био подвргнут мучењу. Из Крушева је био пребачен у Битољ, где је био мучен и испитиван од стране специјалиста за борбу против комунизма. Након тога је пребачен у Скопље, где такође није ништа рекао полицији, па је у јуну пуштен из затвора. Убрзо је након тога отишао у партизански одред "Питу Гули". У одреду је постао секретар партијске ћелије и заменик политичког комесара.

У априлу 1943. године, ступио је у партизански одред "Кораб". Убрзо су балисти похватали дванаест бораца из одреда, међу којима је био и Манчу. Испрва се налазио у затвору у Тетову, а затим је пребачен у Тирану. Након капитуалције Италије и пуштања из затвора у септембру 1943. године, постао је командир Прилепске чете батаљона "Мирче Ацев" Прве македонско-косовске бригаде. Са овим батаљоном учествовао је у другом ослобађању Кичева, у одбрани слободне територије у Дебарци и у борбама на Караџову, Тушину и Фуштанима.

Када је 19. децембра 1943. формирана Друга македонска бригада, Манчо је заједно са својим батаљоном ушао у њен састав. Године 1944. је са бригадом учествовао у борби на Мрежичком и приликом преласка Црне реке. Двадесет петог маја 1944. године, донета је одлука да су униште четири немачка бункера, који су штитили рудник у селу Витолиште, а рудник је требало да буде онеспособљен за даљу експлоатацију. Манчу је добио задатак да са својом четом нападне најистуренији део и пређе чистину до рудника. Бункери су напослетку уништени, а рудник онеспособљен. Међутим, приликом другог јуриша чете, Манчу је био смртно погођен митраљеским рафалом.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

                                     
  • борца из Крушева и околине. Међу њима је и народни херој из Крушева, Манчу Матак Ђорђи Трајковски. Преглед на спомениците и спомен - обележјата во СР Македонија
  • командира батаљона Ђоре Дамевски, помоћник политичког комесара бригаде Манчу Матак командир Прилепске чете Дара Драгишић, политички комесар Другог батаљона
  • Масловарић 1914 1942 за народног хероја проглашен 12. јула 1949. године. Манчу Матак 1920 1944 за народног хероја проглашен 20. децембра 1951. године. Евген
  • Рампо Левков Прилеп - - Рампо Левков Прилеп - - Разме Малески Струга - - Манчу Матак Крушево - - Димче Мирчев Велес - - Јанко Михајлоски Јанчица Кичево

Users also searched:

...