Back

ⓘ Велика Слатина




Велика Слатина
                                     

ⓘ Велика Слатина

Село је постало као колонија Черкеза 1864. Кад се у рату 1877-78. Србија приближила Косову, Черкези су се, свих 5 кућа, колико их је било, иселили у унутрашњост Турске, а у њихове куће су се уселили мухаџири из ослобођене Топлице. Међу тим мухаџирима је било опет Черкеза, којих је у балканском рату било 9 кућа и које су се по том рату почеле исељавати у Турску, тако да је последња њихова кућа отишла 1924.

                                     

1. Порекло становништва по родовима

Подаци о пореклу становништва из 1933. године.

Мухаџирски родови досељени 1878. из топличких села

  • Тмава 3 к. и Ивања 1 к., од фиса Краснића, из Тмаве и Ивање.
  • Мрљак 7 к. и Којшић 9 к., од фиса Шаље, из Мрљака и Којшића.
  • Коњуша 2 к. и Новосел 7 к., од фиса Климената, из Коњуше и Новог Села.
  • Колубра 3 к., Рудар 3 к. и Бериљ 1 к., од фиса Гаша из Калудре, Рудара и Бериља.
  • Жини Поток 1 к., од фиса Тсача, из Житног Потока.

Аутоколонисти

  • Стевановићи 2 к. и Ђоровићи 1 к. 1914, прва из Кутлова а друга из Раче Топлица.
  • Пековић 1 к. 1914. из Жупе Никшићке.
  • Бабићи 2 к. 1914. из истоименог рода у суседном селу Лепини.

Колонисти

  • Бендераћи или Павићевићи 5 к., Живковићи 2 к. 1921. и Вучетићи 1 к. из Грахова код Никшића.
  • Мићуновић 4 к. 1924, Муштеровић 1 к. 1921. и Шупић 1 к. 1925. из Рудине код Никшића.
  • Вукићевић 1 к. 1920, Бојанић 1 к. 1920. и Кујачић 2 к. 1923. из Кривошија Бока.
  • Радунић 1 к. 1926. из манастира Мораче.
  • Шарановић 2 к. 1924. из Слатине код Даниловграда.
  • Поповићи 4 к. 1924. из Маровца у Јабланици, иначе старином из Голије код Никшића.
  • Бјеловић 1 к. 1924. из Бањана код Никшића.
                                     
  • неодложиву и приоритетну заштиту због велике угрожености и огромних ботаничких вредности. Детаљније: Слатина тло Слатине или слана земљишта су земљишта која
  • Светозар Марковић ИО Слатина је издвојено одељење ОШ Светозар Марковић из Бродарева, основана 1929. године. Школа у Слатини је основана као четврто
  • територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Подравска Слатина На попису становништва 2011. године, општина Чађавица је имала
  • угледу на велике банатске цркве из 18. и 19. века. Храм је саграђен за време владавине Кнеза Михаила Обреновића а градили су га мештани Слатине и још осам
  • Гаинешти рум. Găinești насеље је у Румунији у округу Сучава у општини Слатина Oпштина се налази на надморској висини од 550 m. Према подацима из 2002
  • Херла рум. Herla насеље је у Румунији у округу Сучава у општини Слатина Oпштина се налази на надморској висини од 476 m. Према подацима из 2002. године
  • Подравска Слатина До нове територијалне организације налазило се у саставу бивше велике општине Подравска Слатина У срезу Подравска Слатина порушене
  • За другу употребу, погледајте страницу Велика Грабовница. Велика Грабовница је насеље на југу Србије, у Јабланичком округу и припада граду Лесковцу. Од
  • територијалне организације налазило се у саставу бивше велике општине Подравска Слатина У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину

Users also searched:

...