Back

ⓘ Сељанце




Сељанце
                                     

ⓘ Сељанце

Сељанце је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 164 становника, укључујући и 164 Албанаца. Село је након 1999. познато као Блетаја.

                                     

1. Географија

Село је под брдима Мурсељевачкој чуки, Исљамовићкој чуки, на Преслу и под Висикучком 1358м. Међе села су: Седрава река, Забрђска река, Главеја 1428м, Јашарова река, Остро копље, Бугарска река. Селом протичу Ломовска река и Чолин поток. Пије се вода с извора и двадесетак бунара. Познатији извори имају називе: Јосићки извор, Маљоковићки извор, Таировићки и Куртовићки извор, Дољаначка вода, Зећирова вода, Топлик. Ниже кућа су њиве и ливаде, а утрина и шума су више кућа. Делови атара се називају највише по родовима: Мурсељ, Исљам, Маљок, Куртовић, Росуље, Видарица, Дољанце, Горанце, Крналово 1447м, Растелница, Ломови, Исљамов поток, Абут и Чука. Постоји подела села на махале. Удаљеност између њих је 200 - 500 м. У махалама куће су наблизу, 20–50 м удаљене једна од друге. Махале се називају: Мурсељева Мала, Исљамовит, Маљокци, Таировци, па махале Видарица, Дољанце или Дољани, Горанце или Горани, Јосићи или Јосићка мала. У гробљу Горанцу копају се Морачани - Јовановићи и Стевићи, а у гробљу крај Црквишта сахрањују остали српски родови. У Растелници je Црквиште, а око Црквишта, у ливадама виде се трагови насеља. Мала црква на Црквишту је у рушевинама. Друга црквина је у Бековићкој мали. Овде је мала црква сасвим срушена. Казује се да је у Куртовићкој мали била кућа оног попа који је опслуживао ове цркве.

                                     

2. Историја

Село Сељанце је записано 1774. године у Девичком катастиху. Године 1921 у Сељанцу су 75 домаћинстава са 470 чланова. Године 1948 у селу су 98 домаћинстава са 729 чланова. У Растелници je Црквиште, а око Црквишта, у ливадама виде се трагови насеља. Мала црква на Црквишту је у рушевинама. Друга црквина је у Бековићкој мали. Овде је мала црква сасвим срушена. Казује се да је у Куртовићкој мали била кућа оног попа који је опслуживао ове цркве.

                                     

3. Порекло становништва

  • Исајићи данашњи Јосићи/Јовановићи и Деспотовићи. Предак Јосије из Црепуље у Ибарском Колашину био је чифчија "на агиној земљи". Сибин Јовановић, члан овог рода, наводи да су данашња деца девето колено од досељења. Несторовићи такође живели су у овом селу, укупно две куће Тодосије и Милосав. У исто време кад и Јосија из Црепуље су се одселили Јакша и Ђура, рођена браћа Јосијева и настанили се у Бучи, селу на левој страни Ибра. Тамо живе њихови потомци: Миловановићи и Ђурђевићи у Добрави, засеоку Мошницама: Лазићи у Коњуви у Топлици и Вучковићи, у Мерћезу у Топлици".

Потом су се из Бајгоре на Косову доселили Албанци.

  • Дедај, су од фиса Фанде, из области Мирдита y Северној Албанији. Дошли су као католици, а у новом крају су прешли на ислам 58 кућа.

После рата 1877/78, из Игришта у Горњој Топлици су дошли муслимани Албанци мухаџири Игришта:

  • Дуљ 3 куће.

У исто време настањују се:

  • Несторовићи 2 куће, Аранђеловдан
  • Лозанци–Симоновићи 2 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан из Лозна.
  • Мијаиловићи 4 куће, Св. Јован Милостиви из Борчана.

После балканских ратова 1912/13. године доселили су се:

  • Стевићи 2 куће, Св. Алимпије Столпник из Руцманца.
  • Јовановић 1 кућа, Аранђеловдан Морачанин из Борчана.