Back

ⓘ Влахиње (Косовска Митровица)




Влахиње (Косовска Митровица)
                                     

ⓘ Влахиње (Косовска Митровица)

Село је западно од Зијачe, на косинама и странама брда: Великој Чуки 830м, Србовачком преслу, Белашкој 998м и Козматици 1064м. У међама села су: Мајдан 1268м, Тамнићки поток, Бугарићка – Србовачка превија.

                                     

1. Историја

По Девичком катастиху село Влахиња спадало је 1789. године у нурију парохија попа Радивоја. Године 1921. у Влахињи су 60 домаћинстава са 515 чланова. 1948 – 93 домаћинства са 677 чланова. На Русалијској чуки и на Великој чуки нема трагова од неких старијих гробаља. У Старом селу су остаци старог српског насеља. Село има трагове старих рударских радова. У селу се налази џамија која је саграђена у 17. веку од донатора Хајзера Влахије.

                                     

2. Порекло становништва по родовима

После друге велике сеобе Срба 1739 у селу се настањују Албанци из Малесије. Упркос притиску дошљака у селу остаје српско становништво све до краја 18. века. У Девичком катастиху записан је 1789. године Србин Марјан Н., приложник манастира Девича. У исто време због насиља придошлих одселили су се:

  • Ракићи, Миловићи и Милентијевићи у Рударе.
  • Стевићи у Борчане.
  • Радојковићи у село Житковац.

Данас су у Влахињи сами Албанци. Преци албанских досељеника су се настанили најпре у Горњој мали, па се одатле ширили, потискивали Србе и насељавали на местима која би Срби напустили.