Back

ⓘ Категорија:Реалност




                                               

Стварност

Стварност, реалност или збиља је појам који означава оно што стварно постоји. Стварност се различито тумачи у науци, филозофији, теологији и сл. Физика обично говори о стварности као целокупности појава. Филозофија и психологија радије говоре о спољној, физичкој стварности, и о унутрашњој, психичкој или менталној стварности, као и о друштвено-политичкој и културној стварности, која почива на интеракцији ова два вида стварности. Теологија и онтологија говоре о бићу, као јединој стварности која јесте. Филозофи, математичари, и други антички и модерни мислиоци, као што су Аристотел, Платон, Ф ...

                                               

Ентелехија

Ентелехија је непрекидна радиност или делатност, нарочито духа, стваралачка енергија; стварност, реалност, тачније остварени циљ. Код Аристотела: активни принцип који оно што је могуће ствара, затим усавршава и, најзад, од тога прави циљ свог живота. Ентелехија је виша енергија која сама себи одређује правац, или виша делатност која свој циљ има у себи за разлику од материје која носи у себи само могућност постојања. У даљем развоју филозофског мишљења појам ентелехија постао је истоветан с телеолошким принципом тумачења света. Под телеологијом се подразумева учење о сврсисходности по коме ...

                                               

Илузија

Илузија погрешан је, изобличен опажај извесних објеката или појава у стварности, условљен неким објективним или субјективним чиниоцима. Перцептивне илузије могу се срести у оквиру сваког чулног модалитета. Зато разликујемо: слушне, тактилне, густативне, олфакторне и сл. Код илузије, увек је реч о опажању неког реално постојећег предмета или догађаја, за разлику од халуцинације, где не постоји реални објекат. Илузије могу настати услед непажње када се током читања не примети словна грешка или под дејством афекта када се у мраку шета улицом, неки потпуно безопасни предмет може се учинити као ...

                                               

Опажање

Опажање или перцепција је једна од основних когнитивних функција која представља сложен и активан процес тражења, одабирања, примања, обраде, организовања и тумачења разноврсних дражи које делују на чула и нервни систем. Опажање је важан психички процес на основу којег организам непосредно упознаје важна својства појава и предмета у стварности. Опажање није просто и пасивно одражавање стварности, већ укључује повезивање чулних података са ранијим искуством, њихово категорисање и придавање значења. Опажање је процес стицања, тумачења, одабира и организације сензоријалних информација изазван ...

                                               

Парменид

Парменид, око 500. п. н. е., из Елеје у јужној Италији, грчки филозоф, вероватно је оснивач елејске школе. Претходником ове школе сматра се Ксенофан, за кога се сматра да је био Парменидов учитељ, али све и ако се нису лично познавали, Ксенофанова филозофија је извршила најочигледнији утицај на Парменида. Поред Парменида значајни представници елејске школе су Мелис и Зенон. У једној Парменидовој хексаметарској дидактичкој песми, од које је сачувано неколико група стихова, приказује свет једног јединственог, нествореног, непролазног Бића, које се сазнаје размишљањем, насупрот свету привида, ...

                                               

Постојање

Битисање или постојање односно егзистенција представља централно питање филозофије. Најчешће се дефинише у односу према есенцији. Посебна расправа у филозофији тиче се доказивања постојања себе, односно одреднице самог постојања, а у филозофији религије постојања Бога. Средњовековном филозофијом је доминирала расправа о односу бити есенције и битисања егзистенције, при чему је најчешће егзистенција била зависна од есенције, која је од Бога. Битисање се поимало као остварена бит есенција неке ствари. У новијој филозофији егзистенције, овај однос се обрће па есенције нема без егзистенције ка ...

                                               

Ум

Ум је људска способност мишљења, поимања, разумевања и умећа. У ширем значењу, ум је скуп људских духовних моћи, па чак превазилази искључиво људску способност; ум је и оно што конституише поредак ствари у свету. Ум означава човекову вишу духовну способност која се не односи на узрочно-последичну, разумску спознају, него на појмове и категорије, на спознају вредности, на универзалну повезаност ствари и сврховитост која је садржана у тим везама. У својем изворном грчком значењу, ум је опште начело уређења света. Ум синтетички прерађује и повезује чулне податке које му пружа разум, па је у т ...

                                               

Хераклит

Хераклит из Ефеса је био старогрчки, пресократовски, јонски филозоф из града Ефеса који је у то време био део Персијског царства. Склоност ка играма речи и пророчким изказима, као и парадоксалним елементима у својој филозофији, донела му је у антици надимак "Мрачни". Написао је само једно дело "О природи", од ког су сачувани само фрагменти, што је допринело додатном мраку у вези са његовим животом и филозофијом. Хераклитове мистериозне изреке биле су предмет бројних тумачења. Сматрају га за "материјалног монисту или процесног филозофа; за научног космолога, метафизичара и религиозног мисли ...

                                               

Чињеница

Чињеница је изјава која показује да се нека појава или догађај стварно догодио. Приликом утврђивања чињенице нужан је објективан приступ, који у науци мора бити поткрепљен егзактним доказом. У филозофији, нужна је рационална метода, уз непристрано преиспитивање, без уплитања веровања. У утврђивању чињеница, не сме се мешати лични став или било која предрасуда. Једни од примера чињеница су: "Земља је планета”, "Сунце је звезда” итд.

                                     

ⓘ Реалност

  • користио технике које подсећају гледаоце да је представа слика реалности а не сама реалност То је он звао ефекат дистанцирања Verfremdungseffekt Поступци
  • одбране, па у том смислу говоре о бежању у машту Тим путем се непријатна реалност замењује маштаријама у којима су на имагинаран начин задовољене многе снажне
  • најлакше заповиједати. Изрека се односи и на законе. Закони лако регулишу реалност ако су они на које се односе добри и исправни. Клајн И. и Шипка М, Велики
  • владавина небеса. У хришћанству Царство небеско представља есхатолошку реалност боравиште праведних и откупљених грешника основни садржај хришћанске
  • радњи развио раскошну слику живота у којој се нераздвојно преплићу машта и реалност прошлост и садашњост. Еп одише животном радошћу, проткан је финим хумором
  • времена, чланови породице се буде и биће приморани да се привикну на нову реалност где ће се сусрести са мноштвом дотад непознатих појава. Основне информације
  • дроге и схизофренији као покушај успостављања изгубљеног контакта са реалношћу и другим људима. Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је
  • понашања својих јунака и културних замки у које упадају, дочара интимну реалност човека. Пошто га је рат затекао у Аргентини, тамо је провео 23 године
  • имати обичан живот коме се надају. Како одрастају припремају се за сурову реалност која их чека и покушавају да схвате одакле долазе и која је њихова права
  • жеља. Производ овог маштања је чудесан, несвакидашњи. Занемарује принцип реалности допушта људима да уживају у забрањеним изворима задовољства, који су
  • одређене позиције, значење ријечи у одређеном контексту, апстраховање реалности у нашим мислима, као и њено симболично представљање. Ријечи које су синоними

Users also searched:

...