Back

ⓘ Биомониторинг



                                     

ⓘ Биомониторинг

Биомониторинг је организован систем праћења биолошких промена у времену и простору који на најбољи начин одсликава комплекс природних и антропогених појава, утицаја и процеса. Биомониторинг је научни техника за процену људске изложености природним и синтетичким једињењима у животној средини. Она се заснива на анализи људских ткива и течности и даје једини директни метод утврђивања да ли су људи били изложени посебним супстанцама, којем интензитету изложености, и како они могу бити мењи током времена. Биомониторинг је постао веома користан алат у последњих неколико година, као резултат напредка у могућностима да се измери све више и више минималне количине хемикалија у људском телу.

Биомониторинг је и трајно дугорочно или периодично праћење и процена биолошких и осталих еколошких промена параметара коришћењем одређене методологије. Неколико одличних примера за биомониторинг су, нпр. свим возачима познато одређивање нивоа алкохола у издахнутом ваздуху. Кроз истраживања која су била повезан са одређивањем ниво алкохола у издахнутом ваздуху ваозача и запослених, многе државе су прописал законе о разликама између прихватљивих и неприхватљивих биомаркера након конзумирање алкохола. Још једна добро проучен пример биомониторинга је одређивање концентрације олова у крви деце. Који, код пораста концентрације олова у крви, указује на опасност од негативних ефеката олова на здравље и даљи развој деце.

                                     

1. Врсте еколошког мониторинга

Систем сукцесивних осматрања елемената животне средине у простору и времену назива се мониторинг. Циљ мониторинга је прикупљање података квантитативне и квалитативне природе о присуству и дистрибуцији загађивача, прећење емисија и имисија, извора загађења и њиховог распореда, транспорта полутаната и одређивање њихових концентрација на одређеним мерним тачкама.

Метеоролошки мониторинг - један од најорганизованијих и најсавршенијих мониторинг система који је успостављен још у претпрошлом веку. Метеоролошки мониторинг обухвата сукцесивно праћење, осматрање и бележење великог броја климатских параметара.

Физичко хемијски мониторинг – ове методе су незаобилазни сегмент овог система, с обзиром да пружају егзактне податке о присуству и дистрибуцији загађивача и праћењу емисија и имисија загађивача, који су доступни само у тачно одређеном тренутку времена.

Биолошки мониторинг - примена живих организама као биоиндикатора промена у животној средини у простору и времену. Термин биоиндикатори први употребио Клементс 1920. године да би означио организме који својим присуством на станишту јасно указују на еколошке услове станишта.

Биоиндикакацију је могуће изводити на свим нивоима организације живих система, почев од молекуларног, преко биохемијско-физиолошког, целуларног, индивидуалног, популационог, специјског, биоценолошког екосистемског, биомског завршно са биосферним. Предност биолошке индикације у односу на физичко-хемијске методе праћења загађивања животне средине лежи у чињеници да живи организми могу да показују ефекат акумулације загађујућих материја у току дужег временског периода.

Биолошки мониторинг је из методолошких разлога подељен, у односу на то у којем од облика животне средине се прате промене, на:

  • Биомониторинг загађености водене средине.
  • Биомониторинг ваздуха биоиндикатори су лишајеви и маховине
  • Биомониторинг загађености земљишта биоиндикатори су више биљке, односно вегетација
                                     

2.1. Материје које се мере биомониторингом Биомониторинг хемикалија

Биомониторинг хемикалија у организму

Биомониторингом се најбољи откривају хемикалије које опстају у организму, односно, оне које се брзо не излучују. Примери таквих материја су метали, олово и арсен и бројни синтетичке органске хемикалија, као што су PCBs и DDT. Ове хемикалије се често могу наћи применом биомониторинг не само зато што и даље јављају у људском телу, већ и зато што оне опстају у окружењу дуго време након што су примењене. Изложеност овим супстанцама може бити континуирано током дугог временског периода. Због комбинација заштите животне средине и биолошке упорности, ове хемикалије се често налазе у људима у већем нивоу у односу на друге хемикалије, чак и оне који се могу производити или користити у много већим количинама.

Међутим "упорне" хемикалије, било природне и синтетичке, и њихове концентрације у телу, мерене биомониторингом, су генерално гледано врло ниске и обично у опсегу, делова на милион ppm, делова на милијарду ppb или делова на трилион ppt. Ако се једна вредност ppm изражава као време, уместо као концентрација, то би било еквивалентно ppm од 1 секунде за 11.5 дана; 1 ppb еквивалентно 1 секунди за 31.7 година, а 1 ppt ће бити еквивалентан 1 секунди у готово 32.000 године.

Биомониторинг уноса хране са великом количином хемикалија

Једина ситуација у којој постоји висок ниво изложености ђтетном дејству хемикалија може настати након уношења хране која садржи значајне количине хемикалија у животној средини. То се може десити ако постоји биоакумулација и биомагнификација хемијских материја које су прошле кроз ланац исхране од организма до организма, на пример, од веома малих створења до великих риба.

Виши нивои хемикалија у храни могу да се јаве и као резултат неубичајених услова животне средине, на пример, екстремни климатски услови. На пример, неке гљивице продукују микотоксине на зрну житарица у знатно повећаним количинама када је време топло и влажно у дужем временском периоду.

                                     

3. Значај

Подаци из бројних студија биомониторинга постају широко доступни и све више се користе да схватимо и разумемо присуство хемикалија у људском телу и њихов утицај на људско здравље. Истовремено, научници, јавни здравствени званичници, као и јавност стално постављају питања о квалитету и обиму расположивих података, и који подаци нам говоре о потенцијалним ризицима за људско здравље, и како могу да будућа истраживања реше ова питања. "Зато нове технологије у биомониторингу имају потенцијал да трансформишу способност нације да прати излагање загађивачима и разуме њихов утицај на здравље."

Зато биомониторинг као наука о мерењу хемикалија код људи, може да податке о нивоу потенцијално токсичних хемикалија у животној средини, крви, урина, или другим биолошким узорцима. Биомониторингом могу да се прикупе важне информације о јавном здрављу, које се не могу обезбедити традиционалним праћењем стања у ваздуху, води, земљишту. Директна мерења концентрације хемикалија у људима, у комбинацији са информацијама о њиховој токсичности и могућим изворима експозиције, може да помогне научницима и политичарима да одговоре на питања као што су:

  • Које групе или популације у некој земљи или области, имају већу изложеност дејству специфичних токсичних хемикалија?
  • Да ли су законски прописи, укључујући и забрану испуштањеа хемикалија, заправо смањује изложеност загађењу неке земље?
  • Којим хемикалијама су људи изложени?
  • Да ли одређене хемикалије доприносе развоју болести?

Пронађене хемикалије у телесним течностима су доказ о контакту са њима путем инхалације, додира са кожом, или гутање, што обично доводи и до постављања два питања, која представљају важан изазов у тумачењу резултата биомониторинга:

  • Да ли резултати биомониторинга указују на ризик по здравље?
  • Да ли су резултати биомониторинг у опсегу који је типичан код опште, непрофесионалне изложености становништва?


                                     

3.1. Значај Зашто су важни подаци биомониторинга?

Можда је највећи значај биомониторинга у чињеници да је он само техника која може да обезбеди директне вредности изложености појединаца и људских популација. Међутим, пошто он захтева много ресурса, само релативно мали број појединаца и једињења може бити праћен, што ограничава количину и примењивост анализом прикупљених података.

У одсуству биомониторинг, процена изложености врши се индиректно - на основу комбинације:

  • Процене људског понашања, нпр потрошње хране или времена проведеног на различитим активностима.
  • Мерења концентрација хемикалија у животној средини,

Ова индиректна метода приступа има неколико недостатака;

  • Прво, еколошке анализе су обично ограничене у простору и времену, односно праћење концентрација је ограничено бројем места у неколико времена праћења.
  • Друго, људско понашање је врло променљиво, што значајно утиче на неизвесности прорачуна.

Због ових ограничења, тешко је реално сазнати колика је тачност индиректне процене која одражава људску изложеност.

Поред тога што биомониторинг директан облик мерења, он има и другу предност јер интегрише, или сабира, изложеност из више извора, нпр, ваздуха, воде и хране, што је реалнији одраз свеукупне изложености.

                                     

3.2. Значај Биомониторинг у процени ризика

Да ли хемијска једињења пронађена биомониторингом у телу представљају било какав ризик зависи од два фактора:

  • својстава токсичности, односно, која су нежељена дејства повезана са овом врстом излагања.
  • обима, време, наравно, и путева гутање, инхалације или контакта са кожом изложености,

Ризици могу настати;

  • изложени ниским нивоима високе токсичности.
  • изложени мањим нивоима токсичности на дужи временски период,
  • ако су људи изложени врло високим нивоима токсичности за кратко време,

Дакле, сазнања о токсичности и карактеристикама излагања су критични и важни елементи у процени могућих ризика.

Биомониторинг обезбеђује само један део података потребних за процену ризика и они се не могу користи као замена за ризик. Чак и ако су доступни опсежни подаци о хемијској токсичност, они су скоро увек у облику који се тешко комбинује са биомониторингом генерисаних вредности експозиције у процени ризика. То је могуће само у малом броју посебних случајева, као што је нпр олово, код кога се закључци о ризику лако доносе на основу података биомониторинга.

Зато ако појединци не схвате ограничења која пружа биомониторинг када су у питању информације о ризику, они могу да предузму кораке како би смањили изложеност што уместо смањења може да повећа укупни ризик.

. "Нпр.мајке се уздржавају од дојења деце, када су обавештене да су одређене хемикалије нађене, или да се могу наћи у мајчином млеку. Што је погрешно, јер готово свим случајевима, предности дојења надмашују све могуће ризике од ових хемикалија."

Зато су од изузетног значаја правилна тумачења и квалитетни и свестрани закључци који се доносе и објављују јавности на основу биомониторинга.

                                     

4. Спољашње везе

  • језик: енглески Biomonitoring and Biomarkers: Exposure Assessment Will Never Be the Same
  • језик: енглески Biomonitoringinfo.org
  • језик: енглески Biomonitoring - EPA Needs to Coordinate Its Research Strategy and Clarify Its Authority to Obtain Biomonitoring Data, United States Government Accountability Office
  • језик: енглески The heart of the matter on breastmilk and environmental chemicals: essential points for healthcare providers and new parents, Review
  • језик: енглески National Biomonitoring Program
  • језик: енглески Human Biomonitoring for Environmental Chemicals, National Research Council
  • језик: енглески The interpretation of trace element analysis in body fluids, Review
Free and no ads
no need to download or install

Pino - logical board game which is based on tactics and strategy. In general this is a remix of chess, checkers and corners. The game develops imagination, concentration, teaches how to solve tasks, plan their own actions and of course to think logically. It does not matter how much pieces you have, the main thing is how they are placement!

online intellectual game →