Back

ⓘ Mi opioidni receptor




Mi opioidni receptor
                                     

ⓘ Mi opioidni receptor

μ-opioidni receptori su klasa opioidnih receptora sa visokim afinitetom za enkefaline i beta-endorfine, a niskim afinitetom za dinorfine. Oni su još poznati kao μ opioidni peptidni receptori. Prototipični agonist μ receptora je opijumski alkaloid morfin; μ prefiks označava morfin.

                                     

1. Tipovi

Postoje tri detaljno opisane varijante μ opioidnog receptora, mada je 10 splajsnih varijanti poznato kod čoveka. Više se zna o μ 1 opioidnom receptoru nego o drugim tipovima. TRIMU 5 je selektivni agonist μ 2 receptora.

μ 3 varijanta je opisana 2003. Ona je responzivna na opijatne alkaloide, ali ne na opioidne peptide.

                                     

2. Lokacija

Oni mogu da budu izraženi bilo presinaptički ili postsinaptički u zavisnosti od ćelijskog tipa. μ-receptori su izraženi uglavnom presinaptički u centralnoj sivoj masi.

                                     

3. Aktivacija

MOR može da posreduje akutne promene neuronske pobudljivosti obustavom inhibicije presinaptičkog GABA oslobadanja. MOR aktivacija proizvodi različite efekte u dendritskim bodljama u zavisnosti od agonista. To je primer funkcionalne selektivnosti μ receptora.

Aktivacija μ receptora agonistom kao što je morfin uzrokuje analgeziju, sedaciju, neznatno smanjenje krvnog pritiska, svrabež, mučninu, euforiju, umanjenu respiraciju, miozu i umanjenje motiliteta creva što često dovodi do konstipacije. Neke od tih nuspojava, kao što je sedacija, euforija i umanjena respiracija, obično postaju manje izražene sa razvojem tolerancije. Analgezija, mioza i umanjenje motiliteta creva ostaju.

                                     

4. Deaktivacija

Kao i kod drugih G protein-spregnutih receptora, signalizacija mi opioidnog receptora se prekida putem nekoliko različitih mehanizama. Oni su pojačani sa hroničnom upotrebom, što dovodi do rapidne tahifilaksije. Najvažniji regulatorni proteini mi opioidnog receptora su β-arestini arestin beta 1 i arestin beta 2, i RGS proteini RGS4, RGS9-2, RGS14 i RGSZ2.

Dugotrajna upotreba ili visoke doze opioida mogu takode da dovedu do dodatnih mehanizama tolerancije. To obuhvata umanjenje izražavanja gena mi opioidnog receptora, tako da se broj receptora prisutnih na ćelijskoj površini smanjuje. Ovo se razlikuje od kratkotrajne desenziticije indukovane β-arestinima ili RGS proteinima. Još jedna dugotrajna adaptacija na upotrebu opioida može da bude povišeno izražavanje glutamata i drugih puteva u mozgu koji mogu da imaju suprotno dejstvo opioidima, i da umanjuju efekte opioidnih lekova putem promena nizvodnih puteva, nezavisno od aktivacije mi opioidnog receptora.



                                     

5. Spoljašnje veze

  • mu+Opioid+Receptor на US National Library of Medicine Medical Subject Headings MeSH
  • "Opioid Receptors: μ”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology.