Back

ⓘ Павле Ритер Витезовић




Павле Ритер Витезовић
                                     

ⓘ Павле Ритер Витезовић

Павле Ритер Витезовић био je хрватски писац, историчар, етнограф, хералдичар и члан сабора. Сматра се да је био први хрватски књижевник што му даје значајну улогу у формирању хрватске националне свести. Поред тога, био је један од ретких научника његовог времена који није припадао клеру.

                                     

1. Биографија

Рођен је 7. јануар 1652. године у Сењу, од оца Антуна Ритера, граничарског официра и потомка немачких досељеника из Алзаса, и мајке Доротеје, рођене Лучкинић, сењске племкиње. Те исте године и његов отац добија угарско-хрватско племство са грбом, које ће следеће године бити потврђено и у Хрватском сабору. Основну школу завршио је у Сењу, и то на народном језику.

Језуитску гимназију похађа у Загребу, али после шестог разреда је напушта и одлази у Рим. У Илирском заводу упознаје познатог историчара Ивана Лучића, а касније одлази у Богеншперк крај Литије, град барона и знаменитог словеначког полихистора Јанеза Вајкарда Валвасора, по чијим утицајем почиње да се занима националном историјом и географијом. У међувремену, ту савладава умеће штампања, израде бакрореза и учи немачки језик. За живота, стекао је глас једног од најугледнијих људи у Монархији. Једно време је писао под псеудонимом Љубмир Зеленлуговић.

                                     

2. Радови

Године 1677. написао је расправу о племену Гусићи, објављену 1681. године, а тад му у Љубљани излази и збирка песама у славу загребачког каноника Александра Микулића. Због његове високе учености 1681. године постаје сењски представник у Угарском сабору у Шопроњу. Својим радом и залагањем у Сабору, касније у Бечу, 1683. године успева да добије од краља свечану повељу којом се Сењу гарантују његова права која је од давнина тај град имао, а с циљем заштите од самовоље генерала и сењског капетана Херберштина.

У време рата с Турцима учествовао је у борбама које ће га произвести у чин међумурског официра. Учествовао је и у заузимању Лендаве и Сигета 1683. године. После рата постаје бански дворски официр у Обрежу, где упознаје Адама Зринског, сина бана Николе VII. Именован је личким поджупаном, а Хрватски сабор га проглашава својим заступником у раду комисије за разграничење с Венецијом и Турском, иако ће на концу његови предлози остати без икаквог утицаја.

Витезовић је значајан и као аутор историјске књиге под насловом Serbia illustrata ср. Откривена Србија из 1712. године. У тој књизи састављеној од осам свезака половину простора посветио је Србима и њиховој историји. По тврдњи Људевита Гаја из 1852. године аутор је признао величанство и првенство народа србскога, тако гледе његове народне важности као што је и језика ".

                                     

3. Каснији живот

Године 1690, вратио се у Хрватску где је закупио напуштену штампарију у Загребу уз помоћ свог дугогодишњег пријатеља Александра Микулића, који је тада постао бискуп. Штампарија је ускоро почела са радом, где су се штампали календари и летци. Поднео је молбу хрватском Сабору да озваничи рад штампарије, и 11. новембра 1694. године, Сабор га је прогласио њеним управником. Штампарију је пренео у његову кућу у Градецу, а у Бечу је купио нову опрему потребну за штампање старих књига. Именовао је штампарију музејем и штампао је прве књиге на латинском и хрватском.

Штампарија је радила између 1695. и 1706. године, и тамо су одштампанa нека од његових најзначајнијих дела. У великом пожару 14. јуна 1706. године, штампарија је оштећена, и предата на управу прво Јовану Страки, а касније Јакову Венцеславу Хајвелу, а Витезовићева жена је умрла две године потом, што га је дубоко погодило. У Беч се преселио 1710. године, где је наставио са радом и добио почасну титулу барона. Умро је 1713. године.



                                     

4. Књижевна дела

На латинском:

  • Nova Musa 1683
  • Plorantis Croatiae saecula duo 1703
  • Bossna captiva 1712
  • Apographum ex Joanne Lucio 1681
  • Stemmatographiae Illyricanae liber I. Editio nova auctior 1702
  • Novus Skenderbeg 1682
  • Stemmatographia sive armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio 1701
  • Croatia rediviva 1700
  • Anagrammaton liber primus 1687

На хрватском:

  • Kronika aliti spomen vsega svieta vikov 1696
  • Priričnik aliti razliko mudrosti cvitje 1703
  • Odiljenje sigetsko 1684

Необјављени радови:

  • Sive de banatu Croatiae
  • Banologia
  • Serbia illustrata
                                     
  • Немци у Хрватској су грађани Хрватске немачке етничке припадности. Павле Ритер Витезовић Људевит Гај Јосип Јурај Штросмајер Ватрослав Лисински Иван Зајц
  • штампана у Бечу 1741. године. Књигу је изворно објавио хрватски писац Павле Ритер Витезовић на латинском језику под насловом Stemmatographia sive armorum Illyricorum
  • Војне крајине. Писао је студије o појединим истакнутим личностима Павлу Ритеру Витезовићу Марку Месићу, Луки Ибришимовићу или монографије o појединим областима
  • македонском језику, при чему у македонском служи за латинизацију. Павле Ритер Витезовић предлагао је идеју за правопис хрватског језика, по којој би сваки
  • Стефана Лазаревића према рукопису Зборника Сабора у Констанци Павле Ритер Витезовић такође приказује Трибалију са истим мотивом 1701. године, као
  • Страхимир Крањчевић - књижевник Милутин Цихлар Нехајев - књижевник Павле Ритер Витезовић - полихистор, књижевник, штампар Мирко Ожеговић Барлабашевачки
  • Владимир, Свети Кузман и Дамјан. Године 1741. превео је дело Хрвата, Павла Ритера Витезовића Оживљена Хрватска која садржи хрестоматију измишљену и стварну