Back

ⓘ Леонтије Радуловић




Леонтије Радуловић
                                     

ⓘ Леонтије Радуловић

Рођен је у селу Туље у Попову пољу у српској породици Радуловић 1835. године, крштен је под именом Лука. Школу је учио код свог ујака Јоаникија Памучине у Мостару 1844-49, а потом у манастиру Дужима. Започео је богословију у Београду, али је морао због болести напустити.

Замонашио се 1856. године под именом Леонтије и исте године рукоположен је за јерођакона и јеромонаха. У току устанка Срба у Херцеговини под вођством Луке Вукаловића био му је писар, а кад је Лука дошао у сукоб са Цетињским двором, Леонтије је тада отишао у Дубровник, а затим је у Задру допунио своје школовање. После смиривања Херцеговачког устанка постао је парох у Мостару, али је ухапшен 1870. од турских власти и послан у заточеништво у Африку. У заробљеништву дугом шест година био је заједно са архимандритом Серафимом Перовићем, каснијим митрополитом. Када се вратио из заточеништва 1876. године, пребегао је у Дубровник и остао тамо три године. У Мостар се вратио 1879. и постао архимандрит и секретар митрополита Игњатија, али је 1882. године поново ухапшен, овога пута од аустријских власти.

За митрополита херцеговачко-захумског изабран је 16. фебруара 1888. и посвећен 1. маја 1888. године у Мостару. Посветили су митрополит дабробосански Георгије Николајевић, зворнички Дионисије и умировљени бивши митрополит херцеговачки Игњатије. Претходни митрополит Игњатије био је пореклом Грк, пензионисан је 15. фебруара 1888. и отпутовао из Мостара за Цариград 2. маја 1888. О митрополиту Леонтију биограф је записао "Цео живот му је био пун борбе, немира и напора, који су му, врло рано, скршили здравље, које после никада није могао опоравити" Умро је од туберкулозе 12. октобра 1888. и сахрањен у Саборној цркви у Мостару. Опело је извршио митрополит дабробосански Георгије Николајевић. Приликом постављења новог митрополита, "Дабро-босански гласник" је на насловној страни написао "Након толико туге и жалости за преминулим, општељубљеним и непрежаљеним нашим пастиром Леонтијем Радуловићем, дочекасмо."

У Саборној цркви у Мостару над његовим гробом је стајао споменик са натписом:

Саборна црква у Мостару је минирана 1992. године. Њена обнова почела 2009. године, приликом припрема есхумиран је гроб митрополита Леонтија у петак 13. новембра 2009. Тада је утврђено да је тело митрополита Леонтија у потпуности сачувано као нетрулежно и са почастима је пренето у стару цркву Рођења пресвете Богородице где ће почивати док се не обнови Саборни храм.

                                     

1. Спољашње везе

  • "Леонтије Радуловић 1835-1888", насловна страна у "Дабро-босанкси источник", Сарајево, октобар 1888, број 10 16, година 2.
  • Сачуване мошти и одежда "Вечерње новости", 20. април 2010
                                     
  • Слободан Селенић - Ружење народа у два дела - Ђока и Мајор Атертон, Јован Радуловић - Голубњача - Сељак и Анте, Алфред Жари - Краљ Иби - Финансијер Пил, Војник
  • митрополит 1827 - 1903 Нићифор Дучић, архимандрит и књижевник 1832 - 1900 Леонтије Радуловић митрополит 1835 - 1888 Мићо Љубибратић, војвода и устанички првак
  • октовар 1794. - Гаврил Радуловић 26. новембар 1794. - Семјон Ивелић 26. новембар 1795. - Јефим Пишчевић 26. новембар 1795. - Леонтиј Прерадовић 26. новембар
  • епископ жички 1883 - 1885, умировљен 1885. Леонтије Ламбровић Грк митрополит београдски 1801 - 1813. Леонтије Радуловић 1835 - 1888 митрополит херцеговачки
  • Арсеније Николић, настојатељ, 1738 - 1741 Викентије, настојатељ, 1741 - 1764 Леонтије Милаковић, настојатељ, 1764 - 1772 Мелетије Мудрић, настојатељ, 1772 - 1773
  • посвено три митрополита. Године 1888. је служио опело митрополиту Леонтију Радуловићу Док је био митрополит осветио је 35 новосаграђених и обновљених
  • становништво. По владиној оцјени такву личност је представљао архимандрит Леонтије Радуловић па је он именован за Игњатијевог насљедника. Радуловићево именовање
  • Сегедину је богат и интересантан. Јеромонах проигуман манастира Крушедола Леонтије Радојчић родио се крајем 17. века у Сегедину. Није се никад женио, после
  • је погинуо кнез пожешке нахије Ристивоје, а можда и обор кнез Михаило Радуловић Турци су убрзо ушли у Ариље гдје су са 14 ока барута покушали да дигну

Users also searched:

...