Back

ⓘ Живојин Турински




                                     

ⓘ Живојин Турински

Дипломирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 1960. године у класама Љубице Сокић, Недељка Гвозденовића и Стојана Ћелића, потом је завршио и постдипломске студије. По завршетку Академије запослио се најпре као асистент а потом и професор за предмет сликарска технологија, да би од 1985. године постао професор цртања и сликања.

Од 1962. године био је ликовни критичар ревије Данас, дневне новине Политика, часописа Поља, и недељника НИН, а писао је и за часопис Уметност у коме је био уредник од 1972. до 1978.

Од 1955. године учествовао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству.

                                     

1. Сликарство

Још увек надомак сопственог, препознатљивог облика који је Живојин Турински већ око 1962. године дефинитивно створио и усвојио претварајући га у трајну форму "симбола-знака", критика је у његовим почетним радовима наслутила развој према енформелу. Будући да је велики део сликарске праксе Турински посветио технолошким аспектима овог медија, јер је тај предмет дуго година, пре него што је добио сликарску класу, предавао на Ликовној академији у Београду, да је написао књигу и уџбеник о сликарским технологијама и преводио чланке о тој дисциплини, јасно је да он, од самих почетака у центар интересовања ставља управо технолошку структуру и техничке инвенције сликарскарства као уметничког медија. И управо између технолошке бравуре и могућности да асоцира, Турински је почео да гради дело од једног пастуозног "рељефа-знака" до тога, напокон, да га као препознатљиви, ауторски структурисани "симбол-знак", или "интегрални знак", изгради у кругу српског сликарства друге половине прошлог века. Тај прелаз, или прочишћавање слике, у његовом случају одигравао се поступно, мада у кратком раздобљу, и логично, од младалачког трагања за новим језиком слике који ће одговарати по својим карактеристикама филозофији, идеологији и духовном стању времена с почетка шесте деценије, до каснијег и зрелијег схватања слике као поља утврђивања и разраде постигнутог пластичког знака као рукописа једног специфичног и ауторски аутентичног, препознатљивог стања – што се одржало практично до његових последњих радова. Тај пут се подударио са почетним, општим осећањем од скученог егзистенцијалног безнађа уметника у затвореном друштву до наглог бујања новог феномена у условима промењеног социјалистичког поретка као зачетка контролисаног привредног либерализма, са њим и тихо настајање потрошачког друштва жељног поседовања многих добара, поред других, и уметничких дела. Како се мењао друштвени амбијент, са њим и положај уметника, тако је настајала и промена која је захватила не само епоху "после енформела" већ и сам енформел у Србији у његовој зенитној фази током друге половине седме деценије.

                                     

2. Самосталне изложбе

  • 1967 Галерија Дома омладине, Београд
  • 1968 Мала галерија Уметничке колоније "Ечка", Зрењанин
  • 1966 Галерија УЛУС, Београд, Салон Трибине младих, Нови Сад, Ликовни сусрет - Палић, Градска изложбена сала, Суботица
  • 1984 Галерија савремене уметности, Ниш, "25-годишња ретроспектива у пет слика", Београдско читалиште, Београд
  • 1961 Изложба младих сликара из Зрењанина, Народни музеј, Зрењанин
  • 1989 Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
  • 1964 Салон Модерне галерије, Београд
  • 1962 Галерија Графички колектив, Београд
  • 1974 Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
                                     

3. Литература избор

  • 1982 Лазар Трифуновић, Енформел у Београду, пред. кат., Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић", Београд
  • 2004 Павле Угринов, Старо сајмиште, Народна књига - Алфа, Београд
  • 1968 Јеша Денегри, Облици нефигурације у сувременом сликарству у Србији, Живот умјетности, бр. 7-8, pp. 17-35, Загреб
  • 1970 Павле Угринов, Симболи Живојина Туринског, Књижевност, бр. 1, pp. 72-74, Београд
  • 1980 Миодраг Б. Протић, Енформел: Апстрактна уметност пред. кат., pp. 42-46, Југословенско сликарство шесте деценије, Југословенска уметност ХХ века, Музеј савремене уметностисти, Београд
  • 1970 Миодраг Б. Протић, Енформел; апстрактна уметности, Српско сликарство ХХ века, pp. 512, Нолит, Београд
  • 1975 Драгош Калајић, Пра-облик, пред. кат., Културни центар Београда, Београд
  • 2008 Јеша Денегри, Енформел у српском сликарству, пред. кат., Енформел из колекције Вујичић, Галерија 73, Београд
  • 1993 Јеша Денегри, Педесете: теме српске уметности, pp. 153-165, Светови, Нови Сад
  • 1982 Слободан Ристић, Побуна палетом, Политика, 6. фебруар, Београд
  • 1962 Лазар Трифуновић, Енформел. Млади београдски сликари, пред. кат., Галерија Културног центра Београда, Београд
  • 2009 Јован Деспотовић, Живојин Турински - енигме београдског енформела, пред. кат., Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд
  • 1989 Срђан Марковић, Огледи о уметности, Живојин Турински: Јединство мерила, Дело, бр. 6, јун, pp. 198-200, Београд
  • 1962 Лазар Трифуновић, Живојин Турински: Осећање за материју слике, НИН, 11. децембар, Београд
  • 1955 Изложба слика и цртежа четворице ученика, Дневник, 7. април, Нови Сад
  • 1966 Данило Киш, пред. кат., Ликовни сусрет, Палић
  • 1971 Лазар Трифуновић, Апстрактно сликарство у Србији 1951-1971, пред. кат., Ликовна галерија Културног центра, Београд
  • 1968 Зоран Павловић, Изложба слика Живојина Туринског, Уметност, бр. 13, pp. 131-132, Београд
  • 1964 Миодраг Б. Протић, Најмлађи, Савременици II, pp. 269-277, Нолит, Београд


                                     

4. Ликовна критика

Као ликовни критичар Живојин Турински је био изразито наклоњен својој генерацији уметника, одн. поетици енформела коју су они изнели у први план српског сликартсва на почетку седме деценије прошлог века. Жустар полемичар, Турински се није устезао ни да се супротстави српским академицима, попут доајена Мила Милуновића, у одбрани нове уметности и њеног места у културном амбијенту тог времена. Сем ликовних критика писао је и предговоре изложбених каталога, студијске расправе и монографије. Бавио се и преводилаштвом и писањем универзитетских уџбеника.

                                     

5.1. Библиографија избор Књиге

  • 1970 Боје, везива, технике сликања, библ. "Зодијак", Вук Караџић, Београд
  • 1984 Јединство мерила, огледи, КОВ, Вршац
  • 1966 Сисле 1839-1899, Галерија светског сликарства, Југославија, Београд
  • 1999 Живојин Турински, Огледи о поимању слике, приредила Ивана Симеоновић Ћелић, Clio, Београд
  • 1990 Миодраг Рогић, УЛУС - БИГЗ, Београд
  • 1976 Сликарска технологија, неколико издања, Туристичка штампа, Београд
                                     

5.2. Библиографија избор Студије и критике

  • 1983 Јован Кратохвил, пред. кат., Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд
  • 1973 Сретен Стојановић - Галерија САНУ, Уметност, бр. 35, јули-септембар, pp. 45, Београд
  • 1963 Јасеновачки цветови. Над пројектом арх. Богдана Богдановића за Спомен-гробље, Политика, 28. април, Београд
  • 1965 Традиција и савремено сликарство - Маргиналије уз текст Д. Т. Сузукија о зен сликарству, Уметност, бр. 3-4, јули-децембар, Београд
  • 1964, Ликовне критике и есеји. Миодраг Б. Протић, Савременици, Политика, 5. јули, Београд, Уметност, бр. 1, јануар-март, 1965, pp. 116, Београд
  • 1968 Сликарски пут Лазара Возаревића, Политика, 31. март, Београд
  • 1969 Непотребна афера. Поводом некоректног напада на вајарку Олгу Јеврић, Политика, 26. октобар, Београд
  • 1965 Трактат о сликарству. Књига Леонида Шејке, Политика, 7. јун, Београд, Уметност, бр. 1, јануар-март, 1965, pp. 118, Београд
  • 1967 Томислав Каузларић, пред. кат., Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
  • 1964 Продори и застоји модерне уметности. У потрази за новим заборављене су многе трајне вредности, Политика, 12. април, Београд
  • 1962 Оглед о сазнању неслике, Данас, 31. јануар, Београд
  • 1962 Старо и продори новог, Данас, 6. јун, Београд
  • 1966 Владислав Тодоровић - Салон Трибине младих, Уметност, бр. 7, јули-септембар, pp. 136, Београд
  • 1966 Сликарство Лазара Возаревића, Уметност, бр. 5, јануар-март, pp. 39-40, Београд
  • 1962 О сликарској материји, Данас, 19. децембар, Београд
  • 1963 Јединство мерила, Данас, 13. фебруар, Београд
  • 1982 Зоран Вуковић, пред. кат., Салон Дома ЈНА, Загреб
  • 1968 Оглед о енформелу, Уметност, бр. 14, април-јун, pp. 57-58, Београд
  • 1962 О синтези уметности, Данас, 24. октобар, Београд
  • 1966 Сликарство Миће Поповића, Уметност, бр. 6, април-јун, pp. 18, 23-24, Београд


                                     

6. Извори

  • Живојин Турински, радови 1958-1967, каталог, Ликовна галерија културног центра Београда, Београд, 2009
  • Архива Факултета ликовних уметности, Београд
  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • Живојин Турински, Огледи о поимању слике, Clio, Београд, 1999