Back

ⓘ Високи црквени савјет Руске православне цркве




                                     

ⓘ Високи црквени савјет Руске православне цркве

Високи црквени савјет Руске православне цркве извршни је орган Руске православне цркве који дјелује при патријарху московском и све Русије и Светом синоду.

                                     

1. Састав

Високи црквени савјет се састоји из чланова по дужности и чланова које поставља Свети синод. Предсједник је патријарх московски и све Русије или мјестобљуститељ.

Чланови Високог црквеног савјета по дужности су руководиоци сљедећих синодалних установа:

  • Одјека за послове омладине;
  • Одсјека за односе Цркве и друштва;
  • Одсјека за црквено милосрђе и социјално служење;
  • Патријарашког савјета за културу.
  • Одсјека за сарадњу са Оружаним снагама и полицијским органима;
  • Издавачког савјета;
  • Одсјека за затворско служење;
  • Просвјетног комитета;
  • Одсјека вјерског образовања и катехизације;
  • Комитета за сарадњу са козаштвом;
  • Информационог одсјека;
  • Финансијско-привредне управе;
  • Одсјека спољних црквених веза;
  • Управе послова Московске патријаршије са правима синодалне установе;
  • Мисионарског одсјека;

Свети синод може на предлог патријарха именовати чланове Високог црквеног савјета из реда руководилаца јединица Московске патријаршије, синодалних или других општецрквених установа. Чланови, именовани од стране Светог синода, могу бити искључени из састава Високог црквеног савјета на основу предлога патријарха или мјестобљуститеља, а по одлуци Светог синода.

                                     

2. Дјелокруг

По Уставу Руске православне цркве рус. Устав Русской Православной Церкви Високи црквени савјет:

  • разматра питања односа Цркве са државом, друштвом, православним помјесним црквама, инославним конфесијама и нехришћанским религијама;
  • усваја мјере за извршење одлука Помјесног и Архијерејског сабора, одлука Светог синода, указа и наредби патријарха или мјестобљуститеља;
  • претреса текућа питања црквеног живота која захтијевају усаглашен став синодалних и других општецрквених установа;
  • координира рад синодалних и других општецрквених установа;
  • подноси предлоге на разматрање Светом синоду или Међусаборском присуству Руске православне цркве.
  • разматра питања црквене управе и привреде;
  • слуша извјештаје руководилаца или представника синодалних и других општецрквених установа о раду тих установа;
  • разматра питања богословског образовања, просвјете, мисије, црквеног социјалног служења, информационе дјелатности канонских јединица Руске православне цркве и црквених медија;
  • у границама своје надлежности даје задатке синодалним установама и другим канонским јединицама Руске православне цркве и контролише њихово извршавање;

Ближе одредбе о раду Високог црквеног савјета се прописују Уредбом о Високом црквеном савјету Руске православне цркве рус. Положение о Высшем Церковном Совете Русской Православной Церкви.

                                     

3. Одлучивање

Сједнице Високог црквеног савјета сазива патријарх или мјестобљуститељ и оне су затворене. Предсједава им сам патријарх или лице са архијерејским достојанством које он овласти.

На предлог патријарха на сједнице Високог црквеног савјета се могу позивати стручњаци, као и одговорна црквена лица. Они немају право гласа. Секретара Високог црквеног савјета поставља и разрјешава патријарх или мјестобљуститељ из реда чланова Високог црквеног савјета.

Да би Високи црквени савјет могао одлучивати потребно је да сједници присуствује предсједавајући и најмање 2/3 чланова. Када је патријарх спријечен, гласа у одсуству. Одлуке се доносе већином гласова. При равној подјели гласова одлучујући је глас патријарха или мјестобљуститеља.