Back

ⓘ Михаило Стојановић Пуљо




                                     

ⓘ Михаило Стојановић Пуљо

Рођен је 1918. године у селу Лужац код Берана, у сиромашној сељачкој породици Максима Стојановића. После завршене основне школе, бавио се земљорадњом. Као седамнаестогодишњак, укључио се у револуционарни омладински покрет, и 1935. године постао члан СКОЈ-а. Истакао се у многим акцијама које су Комунистичка партија Југославије и СКОЈ водили у беранском срезу. Нарочито се истакао у демонстрацијама у Беранама, 1938, и на Заграду, 1940. године, када се сукобио с полицијом. У КПЈ је примљен 1938. године.

После слома Југославије у Априлском рату, по задатку Месног комитета КПЈ, радио је на обучавању омладине у руковању оружјем. Извршавао је и друге задатке у припремама народа за оружану борбу против окупатора. Био је међу првим борцима Лужачког герилског одреда, када је почела борба против окупатора. Нарочито је испољио велику присебност и храброст приликом упада италијанске јединице у село, с намером да га уништи, а људе поубија и одведе у интернацију. У тренутку када је међу младим, неискусним борцима завладала паника, појурио је сам у сусрет непријатељу и рафалима митраљеза зауставио продор Италијана.

Истакао се у борби за ослобођење Берана, јула 1941. године и касније у одбрани слободне територије. Ујесен исте године извршио је више значајних диверзантских акција, по задатку политичког и војног руководства НОП-а беранског среза, разоружавши чак и неколико непријатељских стража. Направио је велики борбени подвиг у Пљеваљској бици, 1. децембра 1941. године, када је као митраљезац у воду међу првима успео да продре у град и заузме добро брањену и утврђену зграду гимназије, одакле је тукао непријатеља. Приликом повлачења партизана, сам је митраљезом штитио одступницу. У једном тренутку митраљез му је отказао, али је Пуљо бомбама зауставио налет Италијана и тако омогућио повлачење партизана.

Пошто се борио по изузетно хладној зими, са слабом обућом, промрзле су му ноге. Постао је непокретан, па су га другови склонили код рођака у Трешњеву, у андријевичком срезу. Ту су га открили четници и, промзла и готово непокретна, спровели га у колашински четнички затвор. Одбио је четничке понуде и наговоре да се одрекне Комунистичке партије, уз гаранцију да му се поклони живот. Био је изложен мукама, али нису успели да га сломе. Упутио им је ове речи: "Било жив било мртав, ја сам комунист, ви ме само таквог можете убити".

Стојановић је до краја издржао сва мучења, све док није стрељан 1942. године на путу између Бара Краљских и Колашина.

Његов лик неустрашивог хероја послужио је књижевнику Михаилу Лалићу да напише надахнуто кратку новелу "Митраљезац Пуљо", у коме је на уметнички начин приказао лик борца комуниста који се не плаши смрти.

Одлуком председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

                                     
  • новембра 1953. године. Михаило Стојановић Пуљо 1918 1942 за народног хероја проглашен 27. новембра 1953. године. Младен Стојановић 1896 1942 за народног
  • Гори. 1 1 - 2 55 - 78. Стојановић Јелица 2012 Антилингвистички процеси у Црној Гори Нова Зора. Билећа. 34: 13 - 22. Стојановић Јелица, ур. 2012
  • Милош Борисављевић 1893 - 1900 др Војислав Стојановић 1901 - 1910 др Михајло Митровић 1913 др Михаило Петровић 1913 - 1914 Законом о устројству војске
  • лечењу прелома вилица Атанасије Пуљо је публиковао у нашим и страним часописима. Бројни објављени радови Атанасија Пуље после Балканских ратова изазвали
  • године Плави Хоризонти Атанасија Пуље др Атанасије Пуља лекар Др Младена Стојановића до 1995. године др Младен Стојановић 1896 - 1942 народни херој Нови