Back

ⓘ Радован Ковачевић Максим




                                     

ⓘ Радован Ковачевић Максим

Рођен је 6. септембра 1919. године у Доњим Црквицама код Никшића. Потиче из сиромашне сељачке породице, која је морала после Првог светског рата да потражи боље услове за живот. Често се сељакала, да би се на крају настанила у македонском селу Горничет, код Ђевђелије. Радован је гимназију учио у Ђевђелији и Скопљу. После матуре, постао је студент Филозофског факултета у Скопљу. Одмах по почетку студија, почео је да се истиче напредним ставовима, па је већ од 1938. године био један од истакнутих демонстраната и пропагатор комунизма међу студентима. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1939. године.

После повратка у Ђевђелију, у време одмора почео је да окупља омладину и организује зборове. Полиција га је прогонила, па га је, после једног збора омладине у Ђевђелији, ухапсила. Био је изведен пред Суд за заштиту државе. На Суду је имао примерно држање. Окружни суд у Струмици ослободио га је оптужбе, јер је на процесу чињеницама оповргао наводе оптужнице и окренуо оптужбу против режима који га је прогонио и малтретирао. Убрзо је у Скопљу опет био ухапшен као један од организатора јавних демонстрација против режима, па је, заједно с групом комуниста, био интерниран у концентрациони логор у Смедеревској Паланци. Из овог логора је изишао непосредно пред напад Немачке на Југославију, априла 1941. године.

Августа 1941. године налазио се у партизанима. Био је један је од организатора Кукавичког партизанског одреда. Касније је учествовао у борбама које је водио Лесковачки партизански одред. У свим тим борбама истицао се као борац и руководилац. Постао је политички комесар Првог јужноморавског партизанског одреда.

Погинуо је у борби с бугарским фашистима из злогласне казнене експедиције "Ловна рота", 13. марта 1943. године, на Радан планини, на Јововића ливадама.

Цела његова породица била је на страни Народноослободилачког покрета. У борбама су му учествовали отац, два брата и сестре. Два брата су му погинула у партизанима.

Одлуком Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1952. године, проглашен је за народног хероја.

                                     
  • Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим Баћовић, Лазар Сочица, Перо Тунгуз, Јован Гутић, Пеција Петровић, Голуб Бабић, Стојан Ковачевић и Богдан Зимоњић. Први значајан
  • Динуловић Љубивоје Ршумовић не 1964 Караван - Кањон Невидио Милан Ковачевић Милан Ковачевић 0: 45 не 1964 Бубурос Здравко Шотра не 1964 Лутање једне душе
  • стр. 197 - 211. Ковачевић Јован 1955 Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића Историски часопис. 5: 291 - 294. Ковачевић Јован 1967 Од
  • целе српске земље и поморских и северних крајева и осталих И патријарх Максим Скопљанац гледао је да усаврши црквену организацију у Подунављу. Уз то
  • митрополитовом личном позиву дошли су руски учитељи, међу њима најистакнутији је био Максим Суворов. Следећи митрополит Вићентије Јовановић обратио се кијевском архиепископу
  • Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим Баћовић, Лазар Сочица, Перо Тунгуз, Јован Гутић, Пеција Петровић, Голуб Бабић, Стојан Ковачевић и Богдан Зимоњић. Детаљније:
  • 2013. Данска и Пољска Александар Атанасијевић, Максим Буцуљевић, Никола Јововић, Милан Катић, Урош Ковачевић Срећко Лисинац, Дражен Лубурић, Невен Мајсторовић
  • Макевић Макленовић Макљеновић Макојевић Макочевић Макришевић Максимовић име Максим Максовић Макуловић Макуљевић Макунчевић Малевић Малезановић Маленковић име
  • Такмичење Александар Атанасијевић, Максим Буцуљевић, Никола Јововић, Милорад Капур, Лазар Копривица, Урош Ковачевић Срећко Лисинац, Вук Милутиновић, Милија

Users also searched:

...