Back

ⓘ Илија Антуновић




                                     

ⓘ Илија Антуновић

Илија Антуновић, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Хрватске и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Рођен је 20. јуна 1919. године у Дрвенику код Макарске, у сиромашној сељачкој породици. Док је похађао основну школу у Дрвенику, помагао је родитељима у обради земље. Када је порастао, радио је и као надничар код имућних сељака и бавио се риболовом. Рано се укључио у раднички покрет у Макарском приморју.

Капитулација Југославије затекла га је као морнара на разарачу "Дубровник" у Боки которској. Тада се вратио у Дрвеник, придружио се организаторима Народноослободилачког покрета и учествовао у припремама устанка. Када је, августа 1941. године, добио позив да ступи у домобранску војску, побегао је од куће и прешао у илегалност. Ускоро су му се придружили и други дезертери из Дрвеника, с којима је прикупљао оружје и припремао оружану борбу. У септембру је примљен у Комунистичку партију Југославије, а у новембру присуствовао састанку комуниста у Баћини код Плоча, на коме је одлучено да се почне оружани устанак.

Јануара 1942. године учествовао је у разоружању, а у фебруару се придружио биоковским партизанима и учествовао у свим борбама које је водила Прва јужнодалматинска Биоковска чета против Италијана и усташа. Убрзо је постао десетар и истакао се у борбама за Вргорац, Сташевицу и Грнченик. Када је, јуна 1942. године, формиран батаљон "Јосип Јурчевић", Илија је био постављен за заменика комесара чете. У борбама које је водио његов батаљон против Италијана, од 16. августа до 2. септембра, истакао се у умешном руковођењу четом. При формирању Четврте далматинске бригаде, јануара 1943. године, постао је командир чете, а у марту заменик команданта, па командант Првог батаљона Биоковског одреда. С батаљоном је Илија водио тешке борбе против усташа у Имотској крајини и наносио им губитке. За постигнуте успехе батаљон је био проглашен ударним. Под његовом командом батаљон је, почетком јуна 1943. године, напао Загвозд у коме се бранило око 150 усташа. После двосатне огорчене борбе убијено је 35, а заробљено 37 усташа са стожерником.

Почетком августа 1943. године, формирана је Група ударних батаљона Далмације, па је у њен састав ушао и батаљон Илије Антуновића. У септембру, Група ударних батаљона је прерасла у Трећу далматинску бригаду, након чега је Илија са својим батаљоном учествовао у свим борбама које је бригада водила у долини Цетине, од Сиња до Книна. Посебно се истакао код Врлике, водећи борбу прса о прса против непријатеља. После капитулације Италије, његов батаљон је ушао у састав Прве далматинске бригаде и истакао се у борбама на средњодалматинским острвима. У борби на Корчули уништио је петнаест, а заробио седамдесет немачких војника. На Мљету је убио деведесет, а заробио више од сто Немаца.

Током рата је више пута био рањаван, али се после оздрављења увек враћао у свој батаљон. У мају 1944. године тешко је био рањен у борбама на Шолти, па је пребачен на лечење у Италију. После повратка у земљу, децембра 1944. године, био је постављен за команданта града Дубровника, а пред крај рата за команданта Допунске бригаде у Трогиру.

После завршетка рата, све до 1956. године, налазио се на одговорним дужностима у Југословенској народној армији, када је, као тежак ратни инвалид, пензионисан у чину потпуковника. После тога је дипломирао на Правном факултету у Загребу. Као активан друштвено-политички радник, 1969. године биран је за народног заступника Републичког већа Сабора СР Хрватске и ту је функцију обављао све до 1974. године.

Умро је 10. јануара 2005. године у Загребу. Сахрањен је у родном Дрвенику.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и многих других високих одликовања. Орденом народног хероја одликован је 23. јула 1952. године.

                                     
  • децембра 1951. године. Илија Антуновић 1919 2005 Орденом народног хероја одликован 23. јула 1952. године. Риста Антуновић Баја 1917 1998 Орденом
  • далматинске пролетерске ударне бригаде проглашени за народне хероје: Илија Антуновић заменика комесара чете у Трећем батаљону Божо Билић Марјан, командант
  • СКЈ, изабрани на Осмом конгресу: Роман Албрехт, Никола Андрић, Риста Антуновић Виктор Авбељ, Спасенија Цана Бабовић, Томислав Бадовинац, Владимир Бакарић
  • Буквић 2007 - 2009 проф. др Душан Голубовић 2009 - 2013 проф. др Ранко Антуновић 2013 - Машински факултет Машински факултет Универзитета у Источном
  • комуниста Југославије, изабрани на Седмом конгресу: Виктор Авбељ, Риста Антуновић Љупчо Арсов, Вера Ацева, Љубо Бабић, Спасенија Цана Бабовић, Филип Бајковић
  • време је био у Калочи, где га је припомагао уважени бискуп Иван Антуновић Антуновић је током 70 - их година 19. века издавао недељни лист - Буњевачке
  • комуниста Југославије, изабрани на Шестом конгресу: Виктор Авбељ, Риста Антуновић Љупчо Арсов, Вера Ацева, Спасенија Цана Бабовић, Владимир Бакарић, Алеш
  • Лачан, Душан Маринковић, Милорад Новаковић, Илија Обрадовић, Ђорђе Петровић, Бранко Радаковић, Невен Рајак, Илија Ранић, Ранко Росић, Никола Сарапа, Душан
  • контра - адмирал. Активна војна служба у ВЈ престала му је 2000. Вељко Антуновић 1939 - 2017 генерал - потпуковник. Активна војна служба у ВЈ престала му
  • Катић Мијо Антин Катић Грго Јозин Векић Ивана Франин Пејдо Јосип Иванов Антуновић Матија Петрова Павић Шимун Мијин Павић Мате Антин Марас Јозо Матин Марас
  • одржаном у Загребу, од 2. до 7. августа 1952. године: Виктор Авбељ, Риста Антуновић Љупчо Арсов, Вера Ацева, Спасенија Цана Бабовић, Владимир Бакарић, Алеш