Back

ⓘ Матија Вуковић




                                     

ⓘ Матија Вуковић

Матија Вуковић је рођен у сиромашној земљорадничкој породици у Платичеву, 26. јула 1925. Из родног села, надомак Руме, по завршетку основне школе, 1937, дечак је са мајком доспео на Сењак, а прст судбине је хтео да то буде у близини атељеа чувеног Томе Росандића. Био је очаран Маестровим, "огромним фигурама", потом и Мештровићевом скулптурама, а онда је у једној на поклон добијеној књизи угледао репродукцију Микеланђеловог Мојсија. Све то ће трасирати његов даљи пут, јер више од столарског заната Матија се занимао глином, папиром и оловком. Похађа приватну сликарску школу Младена Јосића 1941 - 1942. Ниједну започету школу није завршио, па ни ону, средњу, за примењене уметности, у којој је учио са земљаком из Срема, сликаром Лазаром Возаревић.

Одмах по ослобођењу главног града, октобра 1944, Матија Вуковић је мобилисан и послат на Сремски фронт, где је у једном јуришу рањен у руку. Кући се вратио као војни инвалид и - у потпуности посветио вајарству. Положивши пријемни испит, студирао је на Академији ликовних уметности и упоредо се лечио. Учио је од врхунских југословенских вајара Томе Росандића, а затим похађа класу проф. Сретена Стојановића. Почиње да излаже на групним изложбама од 1949. године. Завршава Академију 1952., а 1954. на специјалном течају код проф. Илије Коларевића када ваја скулптуру "Рањеник" 1952 - 1953, која је открила његов оригинални стваралачки стил. Приређује 1954. прву самосталну изложбу у Уметничком павиљону на Калемегдану. Учествовао је на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству.

Тешко је живео углавном несхваћен од своје околине и званичне критике. Умро је у Београду, дуго се одупирући болести, 21. јуна 1985. године.

                                     

1. Уметност

Матија Вуковић се појавио у тренутку раскида од естетике социјалистичког реализма почетком педесетих са делима која су значајно одступала од академских форми. Његови рудиментарни облици који су задржали привид "реализма" и далеку фигуративну наративност, обликовани су снажним, суровим, деформисаним масама које изражавају једну енергичну креативну експресију аутора која је постала његовим пластичким знаком, и уједно, јединствена појава у југословенској скулптури друге половине 20. века. Он је својим делом указао на још једну могућност осавремењивања новог израза који ће се развијати слободно према ауторски конципираној пластици. Матија Вуковић је изградио један од најаутентичнијих опуса у савременој српској и југословенској скулптури после 1950. године.

                                     

2. Самосталне изложбе избор

  • 1987. Матија Вуковић 1925-1985, ретроспективна изложба, Музеј савремене уметности, Београд
  • 1979. Галерија Дома омладине, Београд
  • 1982. Галерија "Пинки", Земун
  • 1972. Галерија УЛУС-а, Београд
  • 1954. Уметнички павиљон, Београд
  • 1981. Југословенски културни центар, Париз
  • 1960. Клуб ликовних уметника, Нови Сад, Уметничи павиљон, Београд
                                     

3. Награде и признања

  • 1982. Седмојулска награда СР Србије за животно дело, Београд
  • 1973. Октобарска награда града Београда за вајарско дело, Београд
  • 1981. Награда "4. јул" фонда СУБНОР-а Југославије, Београд
  • 1968. Награда за скулптуру на XIII зложби Уметничке колоније Ечка, Зрењанин
  • 1962. Награда за скулптура на III октобарском салону, Београд
  • Једна улица на Новом Београду Бежанијска коса носи име вајара Матије Вуковића
                                     

4. Споменици и скулптуре избор

  • 1951 "Дечак с ћупом", Пионирски град, Београд
  • 1955 "Жена с мртвим дететом", парк, Врњачка Бања
  • 1961. - 1962 "Лабудова смрт" - фонтана, парк, Врњачка Бања
  • 1956 "Бизон", Пионирски град, Београд, Испред СО Нови Боград, Нови Београд
  • 1970 "Споменик палим борцима", Стублине, Обреновац
  • 1969 "Глава Бетовена", парк "Баден", Беч
  • 1953 "Ас", парк у Меморијалном центру "Јосип Броз Тито", Београд
  • 1977 "Споменик првој Титовој штафети", Крагујевац
  • 1952. - 1953 "Рањеник", парк испред Музеја савремене уметности, Београд
  • 1954 "Његош", парк, Аранђеловац
  • 1962 "Перун", испред СО Нови Београд, Нови Београд
                                     

5. Литература избор

  • 1972 Ђорђе Кадијевић, Матија, НИН, 8. октобар, Београд
  • 1982 Миодраг Б. Протић, Скулптура ХХ века, изд. Уметност на тлу Југославије. стр. 101, Југославија, Београд, Спектар, Загреб, Прва књижевна комуна, Мостар
  • 1957 Лазар Трифуновић, Савремена српска скулптура, Израз, књ. I. стр. 280-284, Сарајево
  • 1973 Коста Богдановић, Прилог мишљењу о Матији, Израз, јануар, књ. XXXIII. стр. 71-73, Сарајево
  • 1959 Лазар Трифуновић, Уметност Матије Вуковића, Поља, 31. октобар, Нови Сад
  • 1954 Павле Стефановић, Вајарски старт Матије Вуковића, Књижевне новине, 17. јун, Београд
  • 1979 Слободан Ристић, Изложба Матије Вуковића, Политика, 17. јануар, Београд
  • 1970 Лазар Трифуновић, Путеви и раскршћа српске скулптуре, Уметност, бр. 22. стр. 5-38, Београд
  • 1960 Лазар Трифуновић, пред. кат. самосталне изложбе, Уметнички павиљон, Београд
  • 1987. Група аутора, Матија Вуковић 1925-1985, кат. ретроспективне изложбе, Музеј савремене уметности, Београд
  • 1971 Миодраг Б. Протић, Двадесети век - савремена уметност, пред. кат. Уметност на тлу Југославије од праисторије до данас, Grand palais, Париз, Скендерија, Сарајево


                                     

6. Извори

  • 1966. Матија Вуковић, Енциклопедија ликовних умјетности 4. стр. 561, Југославенски лексикографски завод, Загреб
  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • 1987. Матија Вуковић 1925-1985, кат. ретроспективне изложбе, Музеј савремене уметности, Београд
                                     

7. Спољашње везе

  • S.POPOVIĆ Umesto države lični poduhvat
  • Скулптуре Матије Вуковића враћене у живот "Политика", 23. фебруар 2014
  • Ливница Јеремић-Вајари
  • D. Po­zna­no­vić Ve­li­ki va­jar to ne za­slu­žu­je
  • Вуковићеве скулптуре биће спасене "Политика", 24. март 2011
                                     
  • установила књижевну награду Николај Велимировић Њен први добитник је Матија Бећковић, а награда је уручена у мају 2017. године. Епископи Шабачке односно
  • Вишеслава, а завршава се на споју са улицама Краљице Катарине и Жарка Вуковића Пуцара. Дугачка је око 500 м. Улица је добила име по Стеви Тодоровићу 1832 - 1925
  • 1526. године у Сопотници Ново Горажде а отворио је и издржавао Божидар Вуковић и Теодоров син Божидар Љубавић, Милешевски монах, познат по надимку Горажданин
  • Богатиновић Љубиша Богосављевић Венди Боровић Јармила Вешовић Звонимир Властић Матија Вучићевић Љубомир Гајић Недељко Гвозденовић Милош Голубовић Оливера Грбић
  • Вукчића Хрватинића. Иван Вуковић Косача, војвода Сладоје Вуковић Косача, највероватније се потурчио као Ферхад - бег Вуковић Херцеговина Пад Херцеговине
  • Васић Драгиња Влашић Бошко Вукашиновић Мирјана Вукмировић Пачов Живан Вулић Матија Вукићевић Душан Гавела Шемса Гавранкапетановић Александар Грбић Александар
  • dosta toga dešava - Lana počinje da živi bez majke pa i sama posle odlazi, Matija odlazi u London pa posle u Australiju, Leon strada, Lidija odlazi u Italiju

Users also searched:

...