Back

ⓘ Петар Палавичини




                                     

ⓘ Петар Палавичини

Клесарски занат учио на Корчули, а вајарство на Вајарско-каменорезачкој школи у Хоржицама Чешка 1905 - 1909. Студирао на Ликовној академији у Прагу 1909 - 1912. код професора Мислбека. Апсолвирао је вајарство у Бечу. Први светски рат затиче га у Чешкој. Прву самосталну изложбу имао је у Прагу 1919. године. Године 1921. долази у Београд. Његова кућа постала је стециште интелектуалних и уметничких кругова Београда. Био је професор на Уметничкој школи у Београду од 1924. до 1937. године. Један је од оснивача Уметничке групе Облик. Учествовао је на великом броју групних изложби у Југославији и Европи.

                                     

1. Уметност

У раној фази био је под утицајем националног романтизма Ивана Мештровића. Око 1922. настаје његов препознатљиви израз који спада у најоригиналније и најмодерније у југословенском вајарству између два светска рата који је сам назвао "спиритуализовани кубизам". Главна стилска одлика била је упрошћена форма, готово сведена на волуминозни цртеж коју је показао у низу портрета насталих током треће деценије. У циклусу статуета које је извео тридесетих година изражавао се наглашеном експресијом "готичких" вертикала. Ове особине су обележиле његов целокупни каснији опус.

Најпознатија Палавичинијева дела су: Портрет Растка Петровића, 1922, Готска статуета, 1926, Дон Кихот, 1927, Девојка са зделом, 1932, Девојка која се чешља, 1933, Пролеће Први цвет, 1939, За плавом птицом, 1939.

Уз Сретена Стојановића, Ристу Стијовића и Тому Росандића убраја се у протагонисте српске савремене скулптуре.

                                     

2. Литература избор

  • 1969 Павле Васић, Петар Палавичини и његови ученици, Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд
  • 1937 Милан Кашанин, Изложба савремене југословенске изложбе у Риму, Уметнички преглед, књ. 1, Београд
  • 1964 Момчило Стевановић, Сликари и вајари, III коло, pp. 5-12, Просвета, Београд, поновљено у Момчило Стевановић, Студије, огледи, критике, pp. 81-86, едиција Српски критичари, Музеј савремене уметности, 1988, Београд
  • 1955 Миодраг Б. Протић, Савременици I, pp. 57-60, Нолит, Београд
  • 2010 Душан Миловановић, Изложба из колекције породице Палавичини, пред. кат., Галерија РТС-а, Београд
                                     

3. Извори

  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • 1975 Југословенска скулптура 1870-1950, Југословенска уметност ХХ века, Музеј савремене уметности, Београд
  • 1964 Енциклопедија ликовних умјетности 3, pp. 621, Југославенски лексикографски завод, Загреб
                                     
  • Тома Росандић и Петар Палавичини Салон су осим сликара посећивали и композитори и књижевници, неки од њих су Јован Бандур, Петар Коњовић, Исидор Бајић
  • Јелена Јовановић Периша Милић Трифун Т. Мркшић Божидар Обрадовић Перо Палавичини Владета Петрић Тома Росандић Сава Сандић Радета Станковић Сретен Стојановић
  • Јован Кратохвил Милан Лукић Франо Менегело - Динчић Божидар Обрадовић Пера Палавичини Димитрије Парамендић Владета Петрић Миодраг С. Поповић Тома Росандић Сава
  • Кихот, рад Петра Палавичинија 1927. Музеј савремене уметности Глава Христа, рад Томе Росандића 1915. Музеј савремене уметности Петар II Карађорђевић
  • четири године у закупу посед од 2700 ланаца земље, узет од тамошњег грофа Палавичини Године 1925. било је актуелно питање могућности замена дела територија
  • југословенских уметника, међу којима су: Сава Шумановић, Иван Табаковић, Петар Лубарда, Надежда Петровић, Марко Челебоновић, Крсто Хегедушић, Љубо Иванчић
  • Мештровић Љуба Ивановић, Мило Милуновић, Сретен Стојановић, Зора Петровић, Петар Лубарда, Иван Табаковић, Марко Челебоновић, Недељко Гвозденовић, Љубица
  • Петра Карађорђевића. Петар I Карађорђевић рад Рудолфа Валдеца 1904. Петар I Карађорђевић рад Душана Јовановића Ђукина. Краљ Петар I Карађорђевић, пастел

Users also searched:

...