Back

ⓘ Ана Бешлић




                                     

ⓘ Ана Бешлић

Рођена је у мешовитом браку оца Лазара, Буњевца и мајке Каролине, мађарско-буњевачког порекла. Школовала се у Загребу, Грацу и Бечу. Првобитно учила сликарство код Проф. Јеролима Мишеа у Загребу. Досељава се у Београд 1937. године а 1939. уписује вајарски одсек на Академији ликовних уметности код Проф. Сретена Стојановића. Рат проводи у Бајмоку а уметничко школовање наставља код истог професора од 1945. до 1947. године када је дипломирала. На постдипломским студијама била је од 1947. до 1949. код Проф. Томе Росандића, у чијој је Мајсторској радиници радила као сарадник од 1950. до 1955. Први пут приказује радове у Љубљани 1951. на изложби Савеза ликовних уметника ФНРЈ, а самостално у Суботици 1954. године. На студијском путовању 1952. борави у Паризу, а следеће године у Грчкој. Учествовала је на бројним изложбама у земљи и иностранству.

За живота се изјашњавала као Српкиња и Буњевка римокатоличке вере.

                                     

1. О скулптури

Ана Бешлић је брзо прешла пут од социјалистичког реализма према осавремењеном модернизму тако да се њено дело брзо развијало током друге половине педесетих година према слободној форми, а нарочити после изложбе Хенрија Мура која је одржана у Београду 1955. године. Током седме деценије она је достигла пуну зрелост облика који је попримио изразито аутентичну волуминозност допуњену монохромним партијама. Завршавајући овај скулпторски пут Ана Бешлић је форму свела готово на минималност изражавајући се више димензионим цртежом него самим просторним обликом који је остао њен трајни начин пластичке експресије.

                                     

2. Самосталне изложбе

  • 1967. Галерија културно-просветног центра, Суботица
  • 1959. Уметнички павиљон, Београд
  • 1968. Библиотека, Бајмок
  • 1954. Градска галерија, Суботица
  • 1979. Галерија културног центра, Варијације на тему портрета, Београд
  • 1983. Градски музеј, Поклон збирка Ане Бешлић, Суботица
  • 1977. Народни музеј, Лабин
  • 1973. Салон МСУ, Облик и боја, Београд
  • 1963. Градска галерија, Суботица
  • 1963. Читаоница Културног центра, Београд
  • 1973. Библиотека, Бајмок
  • 1997. Градски музеј, Бело, волим те бело, Градски музеј, Суботица
  • 1959. Јакопичев павиљон, Љубљана
  • 1983. Градски музеј, ретроспективна изложба, Суботица
  • 1988. Галерија Културног центра, Јастуци, Београд
  • 1970. Галерија Дома омладине, Београд
                                     

3. Јавни споменици и скулптуре избор

  • 1951. Скултура "Талија", Летња позорница, Суботица
  • 1958. Скултура "Композиција II", Петроварадинска тврђава, Нови Сад
  • 1981. Скулптура "Плод", Парк мира, Словењ Градец
  • 1955. Споменик жртвама фашизма - Мајка и дете, Александрово код Суботице
  • 1966. Скулптура "Група", испред Дома здравља, Нови Београд
  • 1961. Скулптура "Спојене форме", парк виле Извршног Већа Србије, Београд
                                     

4. Литература избор

  • 1961. Katarina Ambrozić, 2C Exposition Internationale de Sculpture contemporaine Yougoslavie, Paris
  • 1958. Michel Seuohor, Regardons mieux la sculpture, Aujourdhui, No. 19, septembre, Paris
  • 1961. Maximilien Geuthier, Du grave au doux, du plaisant au severe, Les nouvelles litteraires, 28. decembre, Paris
  • 1973. Александар Вучо, Михаило Митровић, пред. кат. самосталне излођбе, Салон МСУ, Београд
  • 1955. Радослав Путар, Мала ликовна хроника Ана Бешлић, Човјек и простор, 1. мај, Загреб
  • 1970. Georges Boudaille, Situation de lart en Yougoslavie la Triennale de Belgrade, Les lettres franiaises, No. 1343, juillet, Paris
  • 1979. Слободан Ристић, Апстракција и портрет, Политика, 11. децембар, Београд
  • 1970. Лазар Трифуновић, Путеви и раскршћа српске скулптуре, Уметност, бр. 22, април-јун, Београд
  • 1983. Јован Деспотовић, Југословенска скулптура после 1950 из збирке Музеја савремене уметности, Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Београд
  • 1958. Rafael Delgado, El arte - sus interpretes, Ana Bešlić, El universal, 9. oktobar, Caracas
  • 1961. Lazar Trifunović, Lart yougoslave contemporain. Rencontres Mediterranneennes, 4-5, Paris
  • 1958. Ото Бихаљи Мерин, Југословенска скулптура двадесетог века, Југославија, Београд
  • 1967. Јеша Денегри, Скулптура после 1945, Монографија Музеја савремене уметности, Музеј савремене уметности, Београд
  • 1961. Michel Ragon, 47 artistes yougoslaves au Musee dart moderne, Arts, 27. decembre, Paris


                                     

5. Награде

  • 1973. Награда за скултуру на 14. октобарском самону, Београд
  • 1983. Награда др Ференц Бодрогвари, Суботица
  • 1958. Награда за Споменик жртвана фашизма у Јајинцима
  • 1983. Награда Форум, Нови Сад
  • 1954. Награда за Споменик жртвама у Крагујевцу
  • 1979. Октобарска награда града Београда, Београд
  • 1959. Награда за Споменик НОБ-на Бубњу код Ниша
  • 1997. Награда Pro urbe, Суботица
  • 1973. Награда за споменик Прозивка, Суботица
                                     

6. Извори

  • 2008 Мишко Шуваковић, Јерко Денегри, Ана Бешлић, Topy, Дирекција за ИБИД, Војноиздавачки завод, Београд
  • 1983 Катарина Амброзић, Ана Бешлић, монографија ретроспективне изложбе, Градски музеј, Суботица
  • Документација Музеја савремене уметности, Београд