Back

ⓘ Опсада Едесе




Опсада Едесе
                                     

ⓘ Опсада Едесе

Опсада Едесе трајала је 28. новембра до 24. децембра 1144. и за последицу је имала пад престонице грофовије Едесе.

Последица унутрашње слабости крсташких држава и збијања редова муслиманских кнежевина, које је почело у 12. веку, била је та да су крсташи почели да губе своје поседе један за другим. Мање од 50 година од Првог крсташког рата, 1144. године, била је изгубљена Едеса, коју је заузео мосулски емир. Едеса је била једна од најважнијих крсташких кнежевина, која је штитила њихове поседе са североистока. Одговор на губитак Едесе био је Други крсташки рат, који је почео 1147. године.

                                     

1. Увод

Грофовија Едеса је прва крсташка држава у Светој земљи. Формирао ју је Балдуин I током Првог крсташког рата. Након смрти грофа Жосцелина I, власт над грофовијом преузео је његов син Жосцелин II. Он није био ни изблиза способан као отац. Покушао је да склопи савез са византијским царем Јованом II и јерусалимским краљем Фулком I. Међутим, обојица владара умрла су 1143. године. Јерусалимска краљевина остала је у рукама Фулкове жене Мелисенде што је алепском владару Зенгију омогућило да предузме офанзиву.

                                     

2. Опсада

Сматрајући да је преопасно да остане у граду, Жосцелин се преселио у свој дворац у Турбеселу са друге стране Еуфрата. Сазнавши за то, Зенги је са великом војском предузео опсаду Едесе 28. новембар 1144. године. Руковођење одбраном преузео је надбискуп Иг. Ремон од Поатјеа, кнез Антиохије, био је у лошим односима са Жосцелином те се није упутио да му помогне. Мелисенда је у помоћ послала констабла Манасеа од Ијержа. Манасеје, међутим, стигао прекасно. Турски инжењери срушили су део бедема и град је освојен. Улазак њихових трупа 23. децембар пропраћен је стравичним сценама. Масакр је зауставио сам Зенги како град не би био превише уништен.

                                     

3. Последице

Опсада Едесе значајна је по својим последицама. У Европи је сазнање о паду Едесе изазвало велико запрепашћење. Многобројни ходочасници који су се враћали из Јерусалима ширили су страшне вести. Почетком 1145. године код папе Евгенија III стигло је посланство јерменске цркве која је предлагала унију са римокатоличком. Од њих је папа сазнао све детаље. Колико је познато, Жосцелин није тражио помоћ од папе, али је то учинио Ремон од Поатјеа. Вест је највише одјекнула у Француској будући да је већина крсташких барона била из ове државе. Француска црква је вршила притисак на папу да организује нови крсташки поход против муслимана. Томе у прилог ишла је и неочекивана смрт Зенгија кога је 1146. године убио слуга на спавању. Наследила су га двојица синова - Нур ад Дин и Саиф ад Дин.

Идеју о покретању новог крсташког рата први је покренуо француски краљ Луј VII, али је масе потпалио Бернард из Клервоа на сабору у Везелеју 31. март 1146. године. Одушевљење је било слично ономе на сабору у Клермону. У рат се упутио и немачки краљ Конрад III.



                                     
  • Појам Битка код Едесе може да се односи на: Опсада Едесе 115 - римски цар Трајан Опсада Едесе 162 Опсада Едесе 165 Битка код Едесе 259 - Шапур I
  • чланак о нападу на град из 1144. године, погледајте чланак Опсада Едесе Битка код Едесе се одиграла у северозападној Месопотамији 259. или 260. између
  • Жослен III од Едесе умро након 1190 био је титуларни гроф Едесе од 1159. године до своје смрти. Након смрти свога оца Жослена II од Куртенеа, Жослен
  • погледајте Едеса вишезначна одредница Грофовија Едеса је била средњовијековна крсташка држава из 12. вијека која се налазила око града Едесе У касном
  • Опсада Јерусалима 1099 одиграла се од 7. јуна до 15. јула 1099. током Првог крсташког рата. Крсташи успевају да заузму Јерусалим. Тиме су ослободили
  • северно од града Алепа. Та територија припадала је грофовији Едеси Балдуин II, Жосцелин од Едесе и Понс од Триполија заједно са витезовима кнежевине Антиохије
  • Жослен I од Куртенеа или Жослен I од Едесе - 1131 био је крсташки војсковођа и гроф Едесе од 1118. године до своје смрти 1131. године. Детаљније: Крсташки
  • контролу, а овај емират је био важна карика. У опсади су учествовали и Жосцелин II и Ремон од Поатјеа. Опсада је завршена победом крсташа, а Мангидит је пристао
  • муслимана сматрана једнако вредном као борба крсташа на Леванту. Пад грофовије Едесе изазвао је покретање новог крсташког рата 1144 Папа Еуген III прогласио
  • Харана одиграла се 7. маја 1104. године између крсташких држава Антиохије и Едесе са једне и Селџучког царства са друге стране. Битка је део крсташких ратова