Back

ⓘ Пантина




Пантина
                                     

ⓘ Пантина

Пантина је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Пантина површине 484 ha. Налази се на левој обали реке Ситнице. Село је добило име по познатој историјској бици код Пантина 1173. године, у којој се борио Стефан Немања, касније српски велики жупан и родоначелник највеће српске династије - Немањића. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1.422 становника, већину становништва чинили су Албанци.

Село је повезано са градским водоводом и системом за наводњавање. У селу ради здравствена амбуланта и основна школа. До 1999. у селу је радила српска четвороразредна основна школа.

                                     

1. Географија

Село је на падини Чичавице у долини Пантинског потока, нешто више средокраће друма Косовска Митровица–Вучитрн. Пантина је на равничарском земљишту, разбијеног типа, оранице смоничаве и са растреситом земљом, на којима успевају све житарице и воће. Удаљено је на 7 km северозападно од Вучитрна. Осим растурених колонистичких кућа, има четири махале: две српске Рајетића и Млађовића и четири албанска. Куће у српским махалама су на окупу а у албанским растурене. Удаљења између махала износе 200-400 м. Називи махала су по већим и угледнијим родовима који у њима живе.

                                     

2. Историја

Село је познато по историјској битки која се одиграла око 1173. године између Стефана Немање и његовог брата Тихомира, који је ту био поражен и погинуо. Цар Душан је 1348. године село приложио својој задужбини манастиру св. Арханђела код Призрена. У турском попису области Бранковића 1455. године у Доњој Пантини било је уписаних 45 српских кућа. Уписани су и поп Стефан и његов син Никола. Испод села, на главици која се зове Вериште, налазе се остаци старе српске цркве са прилично очуваним зидовима. Око цркве је старо и ново српско гробље. Село је крајем 17. и почетком 18. века опустело, а обновили су га Албанци у другој половини 18. века доласком из Северне Албаније, топличких и јабланичких села.

Средином 19. века село насељавају Срби из суседног Свињара и Ибарског Колашина. Неки су дошли те радили као чифчије а неки су куповали земљу од Албанаца и остали на њему све до рата 1999. Од 1921. до 1925. године у ово село се доселило 10 српских домаћинстава из разних крајева Краљевине Југославије на добијену земљу.

                                     

3. Порекло становништва по родовима

Албански родови:

  • Сејдијовић 10 кућа. и – Смаљовић 9 кућа., од фиса племе Краснића. Постали од двојице досељене браће из Скадарске Малесије у другој половини 18. века. Не наводе имена досељеног претка и његовог сина, јер су "католичка". Муслимански појасеви за Сејдијовиће гласе: Сејдија, Салија, Имер, Рамадан 70 година. Ово су два најстарија рода у селу и обновљачи села. Кажу да су купили земљу.
  • Исеновић 5 кућа., од фиса племе Краснића. Досељени из Малесије после првих. И ови су имали своју земљу.
  • Арифовић 3 куће., од фиса племе Краснића. Доселили се из Малесије кад и Исеновићи.
  • Шегачан 1 кућа., од фиса племе Шаље. Као и Шегачани у Свињару живели у Сегачу Лаб, по чему им је настало презиме. У Пантину досељени из Кутловца Копаоничка Шаља око 1865.
  • Витак 1 кућа., од фиса племе Бериша. Доселио се око 1830. из Витака Дреница и био чифчија у Сејдијовића.
  • Меленица 1 кућа., од фиса племе Шаље. Доселио се око 1875. из Мељенице Копаоничке Шаља на купљено имање.
  • Стантрк 1 кућа., од фиса племе Шаље. Досељен из Старог Трга Копаоничка Шаља 1928.
  • Плана 5 кућа., од Тсача, – Статовц 1 кућа., од фиса племе Краснића и – Шулимана 2 куће., од фиса Гаша, досељени 1878. као мухаџири из Велике Плане, Горњег Статовца и Шулимане Топлица.
  • Колудра 1 кућа., од фиса племе Гаша. Као мухаџир из Калудре у Топлици прво се настанио у Думошу Лаб, одакле досељен у Пантину око 1885.

Српски родови:

  • Млађовићи 7 кућа., Ђурђевдан. Пресељени из истоименог рода у Свињару средином 19. века. – Старином су из Пресеке у Ибарском Колашину. Били су чифчије у Аћиф-бегових из Вучитрна.
  • Рајетићи 13 кућа., Св. Стефан. Досељени из Рајетића код Великог Бријега у Ибарском Колашину око 1870. на купљено имање од неких "Турака" из Жабара код Косовске Митровице.
  • Минић 2 куће., Св. Арханђео. Досељени из Борчана Копаоник у доба ослобођења Топлице. Били су чифчије код неких господара из Вучитрна.

Колонисти:

  • Булатовић 1 кућа. и – Радосављевић 1 кућа., досељени 1921. и 1922. године из Јабланице, иначе старином из Црне Горе.
  • Грујић 1 кућа., 1922. из Братоножића.
  • Ђуровићи 1 кућа. 1926. из Бјелопавлића.
  • Јокановић 1 кућа., 1924. из Херцеговине.
  • Бујошевић 1 кућа., 1922. од Чачка.
  • Радоњић-Васић 2 куће. 1925. из Доње Мутнице Параћин.
  • Јовановић 2 куће. 1922. од Зајечара.


                                     

4. Учесници Другог светског рата 1941-47

  • Грујић Божо
  • Миленковић Петар
  • Живковић Ратомир
  • Лекић Ђоко
  • Васић Слободан
  • Миленковић Борисав
  • Марковић Никола
  • Грујић Драган
  • Миленковић Љубиша
  • Ракић Милан
                                     

5. Жртве Другог светског рата и појединачних злочина

  • Миљковић Пера, погинуо као војник у априлском рату 1941.
  • Живковић Замфа, изведен из куће 1941. године од стране балиста и нестао без трага.
  • Миленковић Младен, Рашка 1941. од Немаца
  • Бујошевић Србољуб 13 година, на имању 1941. од балиста.
  • Миљковић Трајко, 1914. у воденици, Ситничкој од балиста.
  • Бујошевић Момчило, нестао у четницима.
  • Миленковић Александар, на путу за Косовску Митровицу 1943. убијен од стране балиста.
  • Миљковић Љубо, акт. подофицир, погинуо у априлском рату.
  • Живковић Коста, код Свињара 1943.
                                     

6. Одсељени 1941-93

  • Живковић Лале 1968, са 4 чл., Смедерево
  • Грујић Божо 1955, са 4 чл., Параћин
  • Миљковић Радосав 1982, сам., Смедерево
  • Грујић Арса 1972, са 6 чл., Краљево
  • Васић Угљеша 1979, са 7 чл., Краљево
  • Миленковић Боро 1956, са 3 чл, Краљево
  • Васић Г. Првослав 1979, са 10 чл, Смедерево
  • Лекић Ђоко 1953, са 4 чл., Бар, Београд
  • Миљковић Станко 1982, са 8 чл., Смедерево
  • Ракић Сава 1956, са 5 чл., Краљево
  • Јовановић Радомир 1954, са 4 чл., Параћин
  • Миљковић Трифа 1941, сам, Аустралија
  • Живковић С. Зоран 1968, са 3 чл., Београд
  • Миљковић Т. Живко 1968, са 5 чл., Косовска Митровица
  • Јовановић Димитрије 1954, са 4 чл., Параћин
  • Миљковић Саво 1978, са 2 чл., Швајцарска
  • Марковић Никола 1955, са 6 чл., Краљево
  • Миленковић Милош 1955, са 7 чл, Краљево
  • Миљковић Смиљко 1984, са 2 чл., Грабовац код Звечана
  • Живковић Јаков 1976, са 4 чл., Краљево
  • Миљковић С. Слободан 1976, сам, Косовска Митровица
  • Миљковић Б. Слободан 1976, сам., Косовска Митровица
  • Ђуровић Симо 1948, са 6 чл., Црна Гора
  • Васић Милован 1954, са 4 чл, Параћин
  • Миљковић Љубиша 1980, са 5 чл., Смедерево
  • Ракић Зоран 1956, са 2 чл., Краљево
  • Васић Васа 1981, сам., Италија
  • Ракић Милан 1956, са 5 чл., Краљево
  • Васић Живко 1954, са 5 чл., Параћин
  • Живковић Предраг 1974, са 5 чл, Смедерево
  • Ракић Момчило 1956, са 4 чл., Краљево
  • Миљковић Младен 1975, сам., Смедерево

Свега 34 домаћинстава са 132 члана. До 1999. године у овом селу живело је 24 српских домаћинстава са 76 чланова, а од тога 7 домаћинстава су старачка са 11 чланова.



                                     
  • је касније у свом извештају Српском ученом друштву, потврдио да су сви Пантини преписи били веродостојни. Црква је основе уписаног крста развијеног типа
  • спелеологу да се пење, односно спушта низ уже. Уз ово постоји и ножна пењалицу пантин која за разлику од већ поменуте опреме није обавезна, већ опциона, омогућава
  • затворили су брата, али је овај успео да се спасе и да у одсудној победи код Пантина однесе победу, преузимајући сву власт у земљи. Тихомир се удавио у Ситници
  • порекла припадају: Бојини Дидини Кушини, Цакићевци, Мидини, Тренини, Пантини Злоћудови, Глаувуцини, Попићкови и Ибрићи Роми са 101 домаћинством.
  • 12. века жупан Стефан Немања долази до Липљана. Године 1170. код села Пантина на левој обали Ситнице односи победу над византијском војском. Од пада
  • Greaves, J. Harvey, P. M. Holland, W. S. Ivison, R. J. Liseau, R. Pantin E. E. Pilbratt, G. L. Royer, P. Sibthorpe, B. 2012 Comet - like mineralogy
  • Страцимиром и Тихомиром, побегао у Византију. Година одсудне битке код Пантина различито је навођена. Јованка Калић сматрала је да је до ње дошло 1168
  • је предводио грчки војсковођа Теодор Падијат. Година одсудне битке код Пантина различито је навођена. Јованка Калић сматрала је да је до ње дошло 1168
  • отац Немања I већ био велики жупан, то јест 1166. или после победе код Пантина 1168. ВИИНЈ, IV 1971, стр. 154 - 157. са напоменом 169. Логос 2017, стр. 139 - 140

Users also searched:

...