Back

ⓘ Делта ћелије




Делта ћелије
                                     

ⓘ Делта ћелије

Делта ћелије су ћелије које луче соматостатин, а налазе се у слузокожи желуца, цревима и Лангерхансовим острвцима панкреаса. Соматостатин делује на разне ћелије и ткива, укључујући хипофизу, гастроинтестинални тракт, панкреас и бубреге и инхибирају ослобађање хормона, као што су хормон раста, гастрин, инсулин и ренин.

У глодара делта ћелије се налазе на периферији острваца, код људи делта ћелије се често могу видети унутар острвца. Под микроскопом, ове ћелије се могу препознати по присуству секреторних гранула средње величине 325 Нм, које су мало гушће од гранула бета ћелија.

Тумор делта ћелија се назива соматостатином.

                                     

1. Клинички значај

Соматостатиноми су ретки тумори делта ћелија панкреаса локализовани у желудачноцревном систему. Симптоми и знаци тумора су нејасни, укључујући и симптоме карактеристичне за шећерну болест, холелитијазу, слабо варење, стеатореју и хипохлорхидрију.

Код особа инфицираних бактеријом Хеликобактер пилори, јављају се промене локализоване у доњим деловима желуца, претежно антруму, који је упаљен и деформисан. Антрум желуца је месту у трбуху у коме су највише локализоване делта ћелија. Након колонизације желуца бактерија Хеликобактер производе око себе "облачиће" амонијака уз помоћу уреазе како би се заштититиле од желудачне киселине. Међутим, желудачна киселина реагује производњом амонијумових киселина које су токсичне за делта ћелије. Као последица ове реакције настаје смрт делта ћелија и појава улцерација желудачног зида.

Ови тумори се често случајно дијагностикују за време холецистектомије. Половина приказаних тумора је нађена екстрапанкреатично - у желуцу, дуоденуму, јејунуму и билијарном стаблу.

                                     

2. Извори

  • Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995
  • Lecture, "Function of the Stomach and Small Intestine" Deakin University School of Medicine - October 15, 2012
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
                                     
  • se primenjuje kao sprej za oralnu upotrebu. Membrane odredenih nervnih ćelija koje sadrže proteinske receptore, vezuju THC koji se apsorbuje u masnom
  • u vaskularnim ćelijama glatkih mišića, hepatocitima, trombocitima, ćelijama mozga, i ćelijama materice. AVPR1B su izraženi u ćelijama prednje hipfize
  • дугуљастих ћелија Ћелије унутар филамента су упарене а у аксеничној култури филаменти су често испрекидани на групе од две или четири ћелије Због карактеристичне
  • Utvrdeno je da je nervonska kiselina važna u biosintezi mijelina nervnih ćelija Ona je prisutana u sfingolipidima bele materije ljudskog mozga. Nervonska
  • cirkuliše kao biološki aktivan 42 aminokiseline dug peptid. GIP sintetišu K ćelije koji su prisutne u sluzokoži dvanaestopalačnog creva i jejunumu gastrointestinalnog
  • јединице. Угљени хидрати обично бивају унети у ћелије након што су сварени до моносахарида. Унутар ћелије главни пут разлагања је гликолиза, при чему се
  • počne DNK replikaciju. Smatra se da se ovi proteini prvenstveno javljaju u ćelijama eukariota, pošto prokarioti koriste jednostavnije sisteme za inicijaciju
  • osetljivij fazi deobe ćelije koa biva zaustavljena, a ćelija dobija signal za apoptozu, tj. programiranu smrt. S obzirom da se ćelije raka dele mnogo brže
  • је примена ужих ћелија чиме се смањује пут светлости кроз испитивани узорак обично када се ради у далекој UV области користе се ћелије ширина до 0, 1 mm

Users also searched:

...