Back

ⓘ Душан Кведер




Душан Кведер
                                     

ⓘ Душан Кведер

Душан Кведер Томаж, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Душан Кведер рођен је 9. априла 1915. године у Шентјуру код Цеља. Отац му је био учитељ. Политички је почео да делује још са шеснаест година у омладинским друштвима у Птујској гимназији. Због тога је 1931. године био искључен из школе на годину дана. После матуре 1933. године, уписао се на Технички факултет у Загребу. Члан Комунистичке партије Југославије КПЈ постао је исте године. На Одељењу за хемију је основао партијску ћелију. Због исписивања парола у Птују био је ухапшен и осуђен на шест месеци затвора. По изласку из затвора вратио се у Птуј и наставио рад у Месном комитету Комунистичке партије.

У јесен 1934. године уписао се на Правни факултет у Љубљани, али је због болести морао да се врати у Птуј. Од јесени 1935. до лета 1936. године био је члан Покрајинског комитета Савеза комунистичке омладине Југославије СКОЈ за Словенију. Постао је и уредник часописа "Млада пота" Млади путеви и то од 8. новембра 1935. до 23. јуна 1936. године, када је часопис забрањен. Полиција је издала налог за хапшење уредника, али је Кведер емигрирао у Француску.

У Паризу је скупљао добровољце за Интернационалне бригаде у Шпанији и постао представник у Југословенској комисији за емиграцију при Комунистичкој партији Француске. Поред осталог, био је и уредник "Гласа исељеника" од септембра 1936. до августа 1937. године. Од августа 1937. учествовао је у Шпанском грађанском рату. Постао је политички комесар 129. интернационалне бригаде и добио чин капетана Шпанске републиканске армије.

После слома републиканских снага био је од фебруара 1939. до маја 1941. године у логорима Француске и Немачке, одакле је јула 1941. успео да побегне у домовину. Одмах је успоставио везу са Централним комитетом КП Словеније, па је августа 1941. године послан у Доњу Штајерску, где је у октобру постао командир Брежичке чете. После распада чете отишао је у Долењску, где је именован за комесара Другог штајерског батаљона и на тој функцији остао од 14. децембра 1941. до 4. априла 1942. године, кад је именован за политичког комесара Друге групе одреда. Касније је та група прерасла у Четврту оперативну зону, а Кведер је од 26. децембра 1942. до маја 1943. године био њен политички комесар. Затим је поновно отишао у Долењску и био инструктор ЦК КП Словеније и Главног штаба Словеније.

Августа 1943. године именован је за начелника Оперативног одељења Главног штаба за Словенију, а 17. октобра 1943. за комесара Треће Алпске оперативне зоне. 22. децембра преузео је функцију комесара Деветог корпуса. Крајем 1943. године постао је начелник Главног штаба НОВ и ПО Словеније.

После ослобођења Југославије био је на високим положајима у Југословенској народној армији ЈНА. У Совјетском Савезу је од 1946. до 1948. године завршио Вишу војну академију "Ворошилов". Затим је био помоћник команданта Војне академије у Београду, први уредник "Војне енциклопедије" и главни уредник стручног гласила "Војно дело". Као помоћник начелника Генералштаба, с чином генерал-пуковника ЈНА, преведен је 1955. године у резерву.

Исте године именован је за амбасадора ФНР Југославије у Етиопији. Од 1956. до 1957. године био је амбасадор у Западној Немачкој, а од 1958. до 1962. у Индији. Од 1962. до 1965. године био је помоћник Савезног секретара за иностране послове. Године 1965. именован је за амбасадора у Уједињеном Краљевству.

Умро је 12. марта 1966. године у Београду. Сахрањен је у Гробници народних хероја у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одилковања, међу којима су - Орден партизанске звезде првог и другог реда, Орден заслуга за народ првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден југословенске заставе другог реда и Орден за храброст двапут одликован. Од иностраних одликовања носилац је пољског Реда крижа Гринвалда првог реда. Орденом народног хероја одликован је 15. јула 1952. године.

                                     
  • амбасадор, 1960. - 1962. Маријан Баришић, амбасадор ФНРЈ, 1956. - 1960. Душан Кведер амбасадор ФНР Југославије у Етиопији, 1955. - 1956. Зденко Штамбук
  • 13. јул 1943. Франц Розман Стане 13. јул 1943. 7. новембар 1944. Душан Кведер Томаж новембар 1944. 1. мај 1945. Борис Кидрич 22. јун 1941. половина
  • дивизија. Први командант корпуса био је Ладо Амброжич, а политички комесар Душан Кведер До априла 1945, корпус је био под командом Главног штаба Словеније.
  • станицу, тешко рањен политички комесар Друге групе партизанских одреда Душан Кведер народни херој, и после пробијања из обруча наредног дана на Скривном
  • народног хероја одликован је 15. јула 1952. године. Душан Кведер Франц Розман и Петер Станте Душан Кведер Франц Розман и Петер Станте Штаб Деветог словеначког
  • Генерал - пуковник Арсо Јовановић Генерал - пуковник Саво Јоксимовић Генерал - пуковник Душан Кведер Генерал - пуковник Перо Косорић Генерал - пуковник Милан Купрешанин Генерал - пуковник
  • партизанској бригади Борис Кидрич 1912 - 1953 друштвено - политички радник Душан Кведер 1915 - 1966 друштвено - политички радник Винко Симончич 1914 - 1944 командант
  • Крајгер, Сергеј Крајгер, Отмар Креачић, Владимир Кривиц, Вицко Крстуловић, Душан Кведер Воја Лековић, Франц Лескошек, Иван Мачек, Шефкет Маглајлић, Пашага Манџић
  • амбасадор, 1967. - 1971. Радивој Увалић, амбасадор, 1962. 1967. и 1971. Душан Кведер амбасадор, 1958. - 1962. Богдан Црнобрња, амбасадор, 1954. - 1958. Гојко
  • којима су, поред Роберта, били - Коста Нађ, Данило Лекић, Отмар Креачић и Душан Кведер Они су, у пролеће 1941, одведени у концентрациони логор Брауншвиг, где
  • Лончар, амбасадор, 1973. - 1977. Руди Чачинович, амбасадор, 1968. - 1973. Душан Кведер амбасадор, 1956. - 1957. Младен Ивековић, амбасадор, 1952. - 1956.
  • Качар 1914 1944 за народног хероја проглашен 5. јула 1951. године. Душан Кведер 1915 1966 Орденом народног хероја одликован 15. јула 1952. године