Back

ⓘ Јосип Цази




                                     

ⓘ Јосип Цази

Јосип Цази, публициста, писац, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске и јунак социјалистичког рада.

                                     

1. Биографија

Јосип Цази рођен је 16. марта 1907. године у Чепину код Осијека. Родитељи су му били сељаци беземљаши, па су као тежаци радили на пустарама велепоседника. Мајка му је умрла 1914. године, а отац стрељан као војни бегунац поткрај рата, па је Цази неко време био у дому за ратну сирочад. Основну школу је похађао у Вуковару од 1914. до 1918. године. Као дванаестогодишњак запослио се у грађевинарству, а затим учи машинбраварски занат у две занатске радионице.

Од септембра 1920. године активан је члан Савеза комунистичке омладине Југославије, али је ускоро затворен и прогнан у Чепин. Вративши се у Вуковар, завршио је занат и радио на оснивању радничког омладинског спортског друштва, те је 1924. године постао тајник Савеза радничке омладине. Године 1925. радио је на пилани у Завидовићима, а затим се запослио у Београду у фабрици "Локомашин". Прикључио се Независним синдикатима и СКОЈ-у, те је 1926. постао члан Рејонског комитета, а почетком 1927. године секретар Месног и Окружног комитета. Те је године полазио илегални партијски течај у Загребу, где је међу предавачима био Јосип Броз.

Кад је крајем 1927. године откривена илегална штампарија листа "Млади бољшевик", Цази је осуђен на пет година затвора. Након робије у пожаревачкој казнионици, интерниран је 1933. године у Вуковар, где се запослио у фабрици "Бата". Основао је партијску ћелију и почео да уређује лист организованих "Батиних" радника, "Сарадник", те је почео да се бави и публицистиком. Након трију затварања отпуштен је из фабрике, па је 1934. године отишао у Загреб и постао обласни секретар Савеза прерађивачких радника Хрватске и члан Покрајинског комитета СКОЈ-за Хрватску. Због активности код "Бате" био је 1936. године осуђен на 22 месеца робије, коју је издржао у Старој Градишки. После тога је радио у загребачкој фабрици "Вентилатор", руководио је партијском ћелијом и био секретар обласног одбора Савеза металаца Југославије за Хрватску те члан комисије Агитпропа при Централном комитету Комунистичке партије Хрватске. Године 1940. повукао се у илегалност и руководио оснивањем илегалних синдиката.

                                     

1.1. Биографија Народноослободилачки рат

Поткрај 1941. године Цази одлази у партизане, у Лику, где је постао руководилац партијског бироа у батаљону "Марко Орешковић". Године 1942. био је комесар Другог личког партизанског одреда, затим Другог славонског, па руководилац Агитпропа комисије поверенства ЦК КПХ и Обласног комитета за Славонију, те уредник и сарадник партизанских листова.

Године 1942. основао је културно-просветну, а после казалишну дружину "Аугуст Цесарец", за коју је писао и текстове. Био је већник ЗАВНОХ-а и АВНОЈ-а, те члан Обласног Народноослободилачког одбора за Славонију 1943. године. Године 1945. држао је реферат на оснивачком Конгресу јединствених синдиката у Београду.

                                     

1.2. Биографија Послератна каријера

Након ослобођења био је први уредник листа "Рад" 1945. године, те члан редакције "Црвене звезде" од 1948. до 1950. године.

Обављао је многе дужности:

  • заступник у Савезној скупштини и Сабору Хрватске
  • председник Градског синдикалног већа Загреба од 1952. до 1956. године
  • члан Централног одбора Јединствених синдиката
  • судија Уставног суда Југославије од 1963. до 1967. године
  • члан Централног комитета СКЈ и Централног комитета СКХ од Другог конгреса СКХ до 1968. године
  • потпредседник Републичког већа Савеза синдиката Хрватске
  • министар машиноградње НР Хрватске од 1951. до 1952. године
  • члан Савета федерације
  • председник Републичког већа Савеза синдиката Југославије за Хрватску од 1956. до 1963. године
  • министар лаке индустрије ФНР Југославије од 1945. до 1948. године

Умро је 22. новембра 1977. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена народног ослобођења, Ордена јунака социјалистичког рада, Ордена Републике са златним венцем и осталих одликовања.



                                     

1.3. Биографија Рад у публицистици и књижевности

Уз политички рад, Цази се бавио и публицистиком, проучвањем историје радничког покрета и књижевношћу. Политичким и социолошким чланцима јављао се од 1934. године у листовима "Сарадник", "Глас синдикално организованих радника", "Слободна мисао" Торонто, 1939. За време рата писао је политичке брошуре.

После рата објављивао је чланке, говоре, предавања и реферате у дневном и радничком тиску. Проучавао је историју синдикалног и радничког покрета у Хрватској. Посебно је истакнут његов приказ политичке, организационе, економске и идејно-пропагандистичке делатности Независних синдиката од 1921. до 1929. године.

Цази је писао револуционарне песме, цртице и записе из НОБ-а. Прву песму "Чини што хоћеш", објавио је у "Гласу омладине" бр. 2, 1935. године. Циклусе песама "Јарам и окови" штампане 1969. године као "Јарам и тамнице" објављивао је од 1936. до 1941. године у загребачким публикацијама "Глас омладине", "Радник", "Глас", "Израз" и "Раднички тједник". Године 1940. објавио је збирку од десет песама о зидарима пролетерима, који у неимашитини и глади свакодневно траже посао или граде раскошне градове, цркве и палаче богаташима, верујући у победу социјалне револуције "Зидари".

За НОБ-а објављивао је песме и чланке у листовима "Звијезда" Лика, 1942. године и "Славонски партизан" Славонија, 1942. године, које је сам покренуо. Од 1945. до 1961. године објављивао је песме, приповести, сећања и утиске с путовања у публикацијама "Извор", "Рад", "Црвена звезда", "Синдикати", "Књижевност", "Лака индустрија", "Металац", "Социјалистички фронт", "Вјесник", "Глас Славоније", "Пионир", "ВУС", "Бридски лист", "Глас младих", "Културни радник", "Наша дјеца" и остало.

Књига цртица о почецима револуционарног кретања радничке омладине источне Славоније "Лицем према бури" преведена је на мађарски, албански, словеначки, македонски, турски језик и остале. Песме су уврштене у зборник револуционарне поезије, "Крилата ријеч" 1978.

Users also searched:

...