Back

ⓘ Вукашин Мићуновић




Вукашин Мићуновић
                                     

ⓘ Вукашин Мићуновић

Вукашин Мићуновић, књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Црне Горе.

                                     

1. Биографија

Рођен је 10. децембра 1919. године у Велестову, код Цетиња. Рано је остао без родитеља. Гимназију је учио на Цетињу, где се, заједно са старијим братом Вељком, укључио у омладински револуционарни покрет. У чланство Савеза комунистичке омладине Југославије СКОЈ примљен је 1934, а у чланство Комунистичке партије Југославије КПЈ 1939. године. После завршетка гимназије, студирао је филозофију у Београду. Током студија је активно учествовао у студентском револуционарном покрету.

После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, вратио се у родни крај, где је био један од организатора Тринаестојулског устанка у цетињском крају. У току рата је обављао разне војне и политичке дужности: секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Цетиње; руководилац Политодјела Десете херцеговачке удране бригаде и 29. херцеговачке дивизије и политички комесар 29. дивизије.

После ослобођења Југославије, 1945. године, завршио је Вишу војну академију ЈНА и потом је обављао разне одговорне дужности у Југословенској армији - био је помоћник начелника Главне политичке управе ЈА и политички комесар Југословенске ратне морнарице ЈРМ. Потом је демобилисан и у чину генерал-мајора ЈНА произведен у резерву 1957. године.

После изласка из војске, обављао је разне друштвено-политичке дужности - био је секретар идеолошке Комисије Централног комитета Савеза комуниста Југославије, директор новинско-издавачког предузећа "Борба", председник Савета за образовање и културу Савезног извршног већа и др. Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе и Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије ССРНЈ. На Тринаестом конгресу СКЈ 1986. изабран је за члана Централног комитета СКЈ. Више пута је биран за народног посланика Савезне скупштине СФРЈ.

Његов брат Вељко, који је такође био учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник проглашен је за народног хероја Југославије.

Умро је 15. децембра 2005. године у Београду.

                                     

1.1. Биографија Публицистички рад

Још као средњошколац, почео се бавити публицистиком и књижевним радом. Прве радове објавио је у београдској "Зори" и вршачком "Новом средњошколцу". Објавио је романе: "Ствари", Цетиње 1956; "Око у око", Београд 1959; "Година у ноћи", Загреб 1963; "Претпоследњи", Београд 1969; "На дами медаљон Београд", 1971. и "Боловања", Београд 1976; затим студију "Између културе и рада", Београд 1972. године. Његова прозна дела су превођена на немачки, италијански и мађарски језик.

Аутор је сценарија за филмове: "Од монархије до републике" и "Четрдесет година борбе".

                                     

1.2. Биографија Награде и одликовања

За свој књижвни рад 1977. године је награђен Тринаестојулском наградом Владе Социјалистичке Републике Црне Горе.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су: Орден ратне заставе, Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом, Орден за храброст и Орден за војне заслуге са златним мачевима.

                                     
  • Вукосава Вукица Мићуновић Велестово, код Цетиња, 15. март 1921 Подгорица, 24. фебруар 2016 била је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено - политички
  • За другу употребу, погледајте страницу Veljko Mićunović režiser Вељко Мићуновић Велестово, код Цетиња, 16. јануар 1916 - Београд, 2. август 1982
  • у резерви. Народни херој. Вељко Мићуновић 1916 - 1982 генерал - потпуковник у резерви. Народни херој. Вукашин Мићуновић 1919 - 2005 генерал - мајор у резерви
  • Микулић, Михајло Милојевић, Стеван Мирковић, Благоја Митановски, Вукашин Мићуновић Иван Михаљев, Лазар Мојсов, Рахман Морина, Борис Мужевић, Саид Мујкановић
  • руководству су се налазили и Исак Еди Давичо, студент филозофије Вукашин Мићуновић студент филозофије Радован Брацо Белић, приватни ученик Јован Марјановић
  • дивизије до августа 1944. Војо Ковачевић - од августа до новембра 1944. Вукашин Мићуновић - од новембра 1944. до краја рата Начелници Штаба дивизије: Раде Хамовић
  • Микулић, Михајло Милојевић, Стеван Мирковић, Благоја Митановски, Вукашин Мићуновић Иван Михаљев, Лазар Мојсов, Рахман Морина, Борис Мужевић, Саид Мујкановић
  • Шпиро као и други чланови братства, од којих се истичу - Јока Мићуновић Михаило Мићуновић и дуги. Седморо деце Фрање Мркоција из Хрватског загорја, њих
  • Велиша Јоксимовић, Милијан Деспотовић, Радомир Виденовић Равид, Радомир Мићуновић Сергије Лајковић, Живко Аврамовић, Биљка Петровић, Бојана Павловић, Горан
  • Павић, Милорад Бошковић, Vladimir Popović, Благота Ераковић, Бранислав Мићуновић и Јанко Љумовић. Никшићанин Игор Бојовић актуелни је управник позоришта
  • Александар Мезић 0: 41 не 1958 Од монархије до републике Ото Денес Вукашин Мићуновић 0: 35 не 1958 Проклети празник Душан Макавејев Васко Попа 0: 10 да 1958
  • Гајтана, Светозар Миловановић из Газдара, Иван Д. Булајић из Дубраве, Илија Мићуновић из Медевца, Вукосав И. Петровић, Илија Т. Лукић, Мирко Ј. Васиљевић и