Back

ⓘ Одбитак (археологија)




                                     

ⓘ Одбитак (археологија)

Одбитак је производ окресивања камена или неког другог минерала силицијум-диоксида, приликом стварања праисторијских оруђа и оружја. Добија се ударом или притиском на платформу језгра. Ретуширањем је претваран у оруђе потребне намене.

Талон је део платформе који се одваја услед окресивања камена. Разликујемо дорсалну видљиви негативи одбитка и вентралну страну видљив булбус перкусије.

                                     

1. Технике одбијања

Одбијање је поступак добијања употребљивих одбитака од комада сировине, облутака или већ припремљеног језгра. Технике одбијања се могу поделити у две основне групе:

  • техника одбијања ударом, директно, тврдим или меким перкутером, индиректно или помоћу наковања
  • техника одбијања притиском.
                                     
  • претходној припреми каменог језгра ради добијања одбитка стандардне форме и величине. Овакав одбитак се касније поново обрађивао секундарна обрада
  • палеолиту јавља се тајасијенски, мали, асиметричан шиљак формиран на дебелом одбитку Ретуш је уздигнут, грубо назупчени, типичан за тајасијенске премустеријенске
  • Стругач је праисторијско камено оруђе, одбитак или сечиво, најчешће ретуширано трансферзално дубоким и издигнутим ретушем, под углом већим од 60 Преовлађују
  • Ретуш су негативи на ивици каменог одбитка који настају накнадном обрадом артефакта помоћу ретушера од камена, кости, рога или сл. ради стварања оруђа
  • једног или више удара, уздужно одстрањује део ивице одбитка или сечива. Тако настаје и тзв. одбитак длета. Длета су карактеристична за горњи палеолит и
  • Гавела, Јован Ковачевић, Растко Васић, Војислав Јовановић, Археологија Београд 1997. Ј. Жујовић, Камено доба, СКЗ, Београд, 1893. Портал Археологија