Back

ⓘ Категорија:Историја биологије




                                               

Istorija biologije

Istorija biologije prati proučavanje živog sveta od pradavnih do modernih vremena. Iako je koncept biologije kao jedinstvenog polja nastao u 19. veku, biološke nauke su potekle iz tradicije medicine i prirodne istorije koja seže sve do ajurvede, drevne egipatske medicine i dela Aristotela i Galena u drevnom grčko-rimskom svetu. Ovo drevno delo su dalje razvili u srednjem veku muslimanski lekari i naučnici poput Avicene. Tokom evropske renesanse i ranog modernog perioda, biološka misao je preporodena je u Evropi ponovnim interesovanjem za empirizam i otkrićem mnogih novih organizama. Promin ...

                                               

Витализам

Витализам је дефинисан као доктрина по којој функције живог организма дејствују захваљујући животној сили различитој од физичких и хемијских принципа. Витализам је такође теорија о томе да су биолошке активности управљане неком натприродном силом. Витализам је повезан са концептом бесмртности људске душе, што га такође спаја са религиозним идеологијама. Исти принцип, само са другим именима налазимо још код Аристотела, који је овај принцип назвао Ентелехија, сличан термин помињу такође Кеплер лат. facultas formatrix - формативн снага, Галваније сила живота, Гете нем. gesaltung и Бергсон фра ...

                                               

Кабинет куриозитета

Кабирнет куриозиета је енциклопедијска збирка предмета којима су категоријске границе, током ренесансе када је појава била најзаступљенија, тек требало да се утврди. Са савеременом терминологијом можемо рећи да су се у овим кабинетима налазили предмети природне историје геологије, етнографије, археологије, верске или историјске реликвије, уметничка дела и антиквитети. "Кабинет куриозитета је био третиран као микрокосмос или позориште света или позориште сећања. Кабинет је симболично представљао моћ онога ко га прави и показивао његову моћ над светом кроз његову унутрашњу, микроскопску репр ...

                                               

Природна историја

Природна историја је истраживање и испитивање организама, укључујући животиње, гљиве и биљке, у њиховом природном окружењу ослањајући се више на посматрање него експерименталну методу истраживања. Она укључује и научну методу, али се не ограничава на њу; чланци се чешће објављују у научним магазинима него у научним часописима. Груписана у природне науке, природна историја је систематско проучавање било које категорије природних објеката или организама. Корене има у истраживањима која су се спроводила у античкој Грчкој и Риму, али се практиковала и током средњег века у Европи и на Блиском и ...

                                               

Aristotelova biologija

Aristotelova biologija je teorija biologije, zasnovana na sistematskom posmatranju i prikupljanju podataka, uglavnom zooloških, utjelovljena u Aristotelovim knjigama o nauci. Mnoge od njegovih opservacija potiču iz perioda njegovog boravka na ostrvu Lesbos, uključujući njegov opis biologije mora Pira lagune, sad zaliva Kaloni. Njegova teorija je bazirana na njegovom konceptu forme, koji se znatno razlikuje od Platonove teorije formi, mada je izveden iz nje. Teorija opisuje pet glavnih bioloških procesa, naime metabolizam, regulacija temperature, obrada informacija, embriogeneza, i naslediv ...

                                               

Molekulska struktura nukleinskih kiselina

"Molekulska struktura nukleinskih kiselina:Struktura dezoksiribozne nukleinske kiseline" je članak koji su objavili Džejms D. Votson i Fransis Krik u naučnom žurnalu Priroda u 171. izdanju na stranicama 737–738. To je bila prva publikacija koja je opisivala otkriće strukture dvostrukog heliksa DNK. Ovo otkriće je imalo veoma veliki uticaj na biologiju, a posebno na polje genetike. Ovaj članak se često naziva naučnim "biserom" zato što je kratak i sadrži odgovor na fundamentalnu misteriju živih organizama. Ta misterija je bilo pitanje kako se genetičke instrukcije čuvaju unutar organizma i ...