Back

ⓘ Стјепан Цвијић




Стјепан Цвијић
                                     

ⓘ Стјепан Цвијић

Стјепан Цвијић рођен је 20. марта 1905. године у Загребу. Кренуо је да студира на Трговачкој академији у Загребу, али је због активности у Савезу комунистичке омладине Југославије СКОЈ био хапшен и због тога искључен са студија. До 1924. године био је члан Обласног секретаријата, а затим и Покрајинског секретаријата СКОЈ-за Хрватску и Славонију. Вршио је и дужност администратора "Борбе". Како није било могућности да и даље буде политички активан у земљи, руководство Комунистичке партије Југославије послало га је на школовање у Совјетски Савез, где је завршио студије на Свердловском универзитету.

После саветовања о КПЈ у Коминтерни, коме је и он присуствовао, 1928. године илегално је дошао у Југославију и радио као инструктор Централног комитета СКОЈ-а. 1929. године ухапшен је у Дубровнику, али успева да побегне пошто је убио жандара и полицијског стражара. Илегалним каналима отишао је преко Сарајева и Загреба у Беч, а затим преко Берлина и Париза у Совјетски Савез. Учествовао је у раду руководства КПЈ, а од 1934. године био је и организациони секретар Комунистичке омладинске интернационале. У саставу југословенске делегације учествовао је у раду Седмог конгреса Коминтерне. Као искусни илегалац, путовао је по задацима Коминтерне у европске земље, а 1937. године краће је време проборавио и у Шпанији.

До 1938. године обављао је у Москви различите задатке за потребе руководства КПЈ. Исте је године ухапшен, осуђен и умро у затвору, наводно од "ангине пецторис". Посмртно је рехабилитован одлуком Војног колегија Врховног суда Совјетског Савеза 18. августа 1957. године.

                                     

1. Породица

Из загребачке породице Цвијић су, осим Стјепана, потекла још два значајна револуционара и комуниста. Ђуро Цвијић је неко време био политички секретар Политбироа Централног комитета КПЈ. Ђуро је такође страдао у стаљинским чисткама у Совјетском Савезу. Бранко Цвијић је пре рата помагао партијским илегалцима и сам извршавао неке задатке за КПЈ. За време Народноослободилачког рата, није могао у партизане због болести, али је активно помагао борцима и Партији. После рата налазио се на многим одговорним дужностима.

                                     
  • Мирослав Крлежа архитекти: Драгиша Брашован, Момир Коруновић научници: Јован Цвијић Слободан Јовановић, Александар Белић, Владимир Ћоровић, Мика Алас, Милутин
  • 1880 - 1928 и Ђуру Басаричека 1884 - 1928 а ранио - Стјепана Радића, Ивана Гранђу и Ивана Пернара. Стјепан Радић 1871 - 1928 који је био вођа ХСС - а, преминуо
  • Миланковића, Војислава МишковићЦа, Милана Будимира, Антона Билимовића, Стјепана Куљбакина, Симе Симића, Љубивоја Стефановића - са 24.000 књига. Комплетне
  • Александар Поповић Јован Величковић Боривоје Михајловић Михајло Савић Стјепан Бркало Љубиша Радивојевић Миодраг Главички Слободан Милкић 1928. године
  • пред око 500 рудара Какња и Згошће о стању у радничком покрету говоио је Стјепан Душек, а 3. августа у Зеници је оджана радничка скупштина, којој је присуствовало
  • испитању порекла змијањског становништва. За помоћ се обратио Јовану Цвијићу који му је послао литературу и штампано упутство о испитивању насеља
  • српске ликовне уметнице с почетка 20. века 500 динара: с ликом Јована Цвијића српског научника 1.000 динара: с ликом Ђорђа Вајферта, српског индустријалца
  • приступили СКОЈ - у У Москви, где се налазио у посети Совјетском Савезу, Стјепан Радић потписао приступ Хрватске републиканске сељачке странке ХРСС Црвеној
  • Захумља од 1249. до 1252. године, који је владао заједно са Радославом 1249. Стјепан Константин је био кнез Захумља и наследник српског престола 1323. Угљеша

Users also searched:

...