Back

ⓘ Хамид Беширевић




                                     

ⓘ Хамид Беширевић

Рођен је 7. јануара 1919. године у Вишеграду. Потиче из сиромашне породице. После завршене основне школе, коју је завршио у родном граду, отишао је у Сарајево, где је уписао шеријатску гимназију, коју је завршио 1939. гоидне. После завршетка гимназије уписао се на Теолошки факултет у Сарајеву.

За време боравка у интернату у Сарајеву, упознао се са групом ученика, који су били чланови Савеза комунистичке омладине Југославије СКОЈ. Хамид се преко њих, 1938. године, повезао са револуционарним омладинским покретом и почео да посећује скојевске кружоке. Године 1940. примљен је у чланство Савеза комунистичке омладине.

После окупације Краљевине Југославије и стварања усташке Независне Државе Хрватске НДХ, априла 1941. године, Хамид је напустио Сарајево и вратио се у родни Вишеград. По доласку у родно место, одмах се повезао са члановима СКОЈ-а и Живком Гавриловићем, који је руководио скојевском организацијом у Вишеграду. Револтиран усташким злочинима на српским становништвом, као и припадницима других народа у којима су усташе виделе претњу за свој режим, напушта Вишеград и одлази код родбине у село Дорићи, код Рудог. Када је 21. децембра 1941. године у Рудом формирана Прва пролетерска ударна бригада, Хамид је, заједно са својим другом Јусуфом Дорићем, ступио у њен Први ловћенски батаљон.

Неколико дана по ступању у јединицу, Хамид се као предратни члан СКОЈ-а, укључио у рад актива СКОЈ-а Треће чете и постао пушкомитраљезац. Био је учесник Игманског марша, јануара 1942. године. У пролеће 1942. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије КПЈ. Учествовао је у многим борбама Прве пролетерске бригаде, а посебно се истакао у борбама код Улога, Ливна, Кључа, Јајца, на Мањачи, Сињајевини, Иван-Седлу, Неретви, Главатичеву, Дрини и др.

После ослобођења Јајца, новембра 1942. у Царевом Пољу је са још два друга уништио непријатељски бункер. Почетком 1943. године постављен је за заменика политичког комесара Треће чете Првог ловћенског батаљона. У току Четврте непријатељске офанзиве, је учествовао у више борби, а посебно се истако, када је са групом бомбаша напао и изненадио групу четника. У току борбе на Дрини, априла 1943, против италијанско-четничких снага, добровољно се пријавио у бомбаше и учествовао у најтежем делу битке - осмочасовној борби на Крчином брду, на десној обали Дрине.

Пошто је у борби на Дрини био рањен, упућен је у Централну болницу, где се нешто касније, као тешки рањеник, разболео од тифуса. Умро 13. јуна 1943. изнад Тјентишта, у току Битке на Сутјесци.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

                                     
  • 1914 1941 за народног хероја проглашен 27. новембра 1953. године. Хамид Беширевић 1919 1943 за народног хероја проглашен 27. новембра 1953. године
  • народне хероје. Неки од њих су: Милан Антончић Велебит Крсто Бајић Хамид Беширевић Анте Билобрк Милош Бобичић Драгољуб Божовић Жућа Божо Божовић Никола
  • Вељко Алексић, народни херој Марко Балетић, народни херој Хамид Беширевић народни херој Душан Бојовић, народни херој Радош Бојовић, народни херој Стево
  • народни херој Бранка Бакочевић 1923 болничарка, погинула јуна 1943. Хамид Беширевић 1919 погинуо јуна 1943, народни херој Раде Бојовић 1910 погинуо
  • јакобизираним беговима и као њихова главног вођу помињу Ибрахим - бега Беширевића Питање разграничења на Уни заплело се толико, да му за дуже времена ни
  • Беширевић Ненад Диздаревић Главне улоге Драшко Трнинић Седин Кахриман Игор Бјелан Есведин Хусић Музика Златко Арсланагић Сценографија Рефик Беширевић

Users also searched:

...