Back

ⓘ Четврти конгрес КПЈ




                                     

ⓘ Четврти конгрес КПЈ

Четврти конгрес Комунистичке партије Југославије одржан је од 3. до 15. новембра 1928. године у Дрездену. Често се по месту одржавања назива Дрезденски конгрес.

Конгресу је присуствовало 25 делегата и један делегат Савеза комунистичке омладине Југославије. Конгресу су такође присуствовали и Палмиро Тољати и Дмитри Мануилски, у име Коминтерне и Милан Горкић у име Комунистичке омладинске интернационале. Филип Филиповић је на Конгресу поднео Реферат "о политичкој ситуацији и задацима партије". На Конгресу је осуђена и десничарска фракција, предвођена Симом Марковићем.

Главна расправа на Конгресу је вођена око оцене политичке ситуације, ликвидације фракционашких борби и перспективе борбе. На конгресу је закључено да се Краљевина Југославија налази пред револуцијом, што се испоставило као нетачно. Конгрес потврдио претходно већ установљену политику која је позивала на отцепљење "угњетених народа" на самоопредељење и донео одлуку о стварању независних држава - Хрватске, Црне Горе, Македоније и Словеније, док би мађарски и албански народ имали право да се одвоје, јер је закључено да је њихову земљу анектирала српска буржоазија Евентуална права српског народа на спорним територијама нису помињана, већ се српским радницима и сељацима налаже да подрже право на отцепљење "угњетених народа". Срушити империјалистичку творевину, Југославију" - гласила је одлука Конгреса. Парола о уједињеној Албанији је значила да се не руши само капиталистичка Југославија, него и Грчка. Парола о уједињењу Македоније рушила је и Бугарску, Југославију и Грчку. Уместо постојећих земаља планирано је било да се установи комунистичка Балканска федерација, али се и налагало комунистима да се то не сме постављати као услов, за успостављање независних држава.

На Конгресу је донета и Резолуција "о женском питању" у којој је констатовано повећано запошљавање жена, јер оне представљају јефтину радну снагу; политичка обесправљеност жена и неједнакост пред законом; веће учешће жена у штрајковима и политичким акцијама КПЈ. Конгрес је такође закључио да је Партија у дотадашњем раду потцењивала рад међу женама, да није пружала довољну помоћ активним женским партијским кадровима и да се искуства из рада у појединим покрајинама нису користила. У резолуцији је наглашено да је потребно појачати рад међу женама, организовати илегални рад по кружоцима, посветити посебну пажњу укључивању жена у синдикат и почети са политичким радом међу женама на селу.

                                     

1. Чланови Централног комитета

На Четвртом конгресу изабран је нови Централни комитет и Политбиро. У секретаријат Политбироа су изабрани: Ђуро Ђаковић, Ђуро Салај и Жика Пецарски, за политичког секретара изабран је Јован Малишић, за организационог секретара Ђуро Ђаковић.

Чланови Политичког бироа Централног комитета, изабрани на Четвртом конгресу КПЈ:

  • Ђуро Ђаковић
  • Филип Филиповић
  • Милан Горкић
  • Ђуро Салај
  • Божо Видас Вук
  • Јакоб Жорга
  • Лаза Стефановић
  • Петар Радовановић
  • Јован Малишић
  • Гојко Вуковић
  • Марко Машановић
                                     
  • руководства Синдиката пекарских радника и члан Месног комитета КПЈ за Загреб. На Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену, новембра 1928. године, изабран је за члана
  • Југославије КПЈ је на ове изборе изашла преко кандидатске листе Републикански савез радника и сељака и освојила 42.866 гласова. Најбољи резултат КПЈ је остварила
  • Једанаести конгрес СК Црне Горе - одржан 20. октобра 1990. године у Титограду Конгрес је настављен 22. јуна 1991. године као Први конгрес Демократске
  • Федеративној Југославији ДФЈ и деловање Комунистичке партије Југославије КПЈ као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су
  • 1922. и 1924. године. Као присталица десне фракције у КПЈ у јесен 1925. године је напустио КПЈ и Независне синдикате. Потом је пришао групи Уједињење
  • од 5. новембра до 5. децембра, одржан Четврти конгрес Комунистичке интернационале Коминтерне На Конгресу је усвојена теза о Јединственом фронту
  • Илинденског устанка 1903 одржан Први конгрес Народног фронта Македоније мкд. Народноослободителни фронт на Македонија Конгрес је донео Резолуцију о наредним
  • Павловић је председавао раду Другог конгреса КПЈ и био изабран за председника Извршног одбора Централног већа КПЈ Од септембра 1921. до јула 1922. године
  • Комунистичка партија Југославије. Два конгреса су тајно одржавана током 1920 - их, Други конгрес у јуну 1923, а Трећи конгрес у јуну 1926. СКОЈ је постао и члан
  • На Петом конгресу КПЈ одржаном јуна 1948. године у Београду, изабран је за члана Политбироа Централног комитета КПЈ а на Шестом конгресу Савеза комуниста
  • загребачкој организацији за члана Обласног секретаријата КПЈ Послије Обзнане био је члан иноземног комитета КПЈ у Бечу. 1921. године вратио се у земљу и дјеловао

Users also searched:

...