Back

ⓘ Ђуро Цвијић




Ђуро Цвијић
                                     

ⓘ Ђуро Цвијић

Ђуро Цвијић, револуционар, публицист и члан и генерални секретар Централног партијског вијећа Комунистичке партије Југославије.

                                     

1. Биографија

Ђуро Цвијић рођен је у Загребу 25. марта 1896. године. Организовао је демонстрације и генерални протестни штрајк средњошколаца у Загребу против увођења комесаријата у Банској Хрватској, а због учешћа у атентату на комесара Цуваја 12. августа 1912. био је осуђен на три године тамнице.

Године 1918. се укључио у обновљени социјалистички покрет. Радио је као новинар и тајник загребачке мјесне организације. Био је један од најистакнутијих представника лијеве струје у радничком покрету Хрватске и делегат загребачке организације на Конгресу уједињења, када је изабран за члана Централног партијског вијећа Социјалистичке радничке партије комуниста. Потом је изабран за секретара Покрајинског извршног одбора СРПЈ к за Хрватску и Славонију.

На Другом конгресу Комунистичке партије Југославије поновно је изабран за члана Централног партијског вијећа Комунистичке партије Југославије, а у загребачкој организацији за члана Обласног секретаријата КПЈ. Послије Обзнане био је члан иноземног комитета КПЈ у Бечу. 1921. године вратио се у земљу и дјеловао у Загребу. Учествовао је у раду Прве, Друге и Треће земаљске конференције КПЈ. На Другој земаљској конференцији поднио је реферат о организацијском, на Трећој о националном питању.

Био је секретар Привременог руководства КПЈ од априла 1925. до Трећег конгреса 1926. године, кад је изабран за генералног секретара. Био је један од најистакнутијих представника лијеве фракције у Комунистичкој партији Југославије. Дјелатност фракција осуђена је 1928. на Четвртом конгресу КПЈ, па је Ђуро био уклоњен из партијског руководства.

Због револуционарне дјелатности више је пута хапшен. Суђено му је у Дијамантштајнову процесу, а као уредник "Борбе" осуђен је на двије и пол године робије 1930 - 1932. 1932. је емигрирао најприје у Беч, а затим у Москву. Од 1934. до 1938. радио је у Аграрном институту у Москви. Био је истакнути новинар и одгвоврни уредник у социјалистичкој "Слободи", "Правди" те часопису "Ново друштво", а потом у комунистичкој штампи "Истини", "Новој Истини", "Новом свијету" и "Борби". Био је сарадник Руске телеграфске агенције РОСТА одмах по њењом оснивању, а затим и ТАСС-а. Сарађивао је у "Ла federation balkanique" те у листу "Дунавска стража", гласилу клуба лађара и лучких радника.

Страдао је у стаљинским чисткама у Совјетском Савезу 1938. године. Одлуком Војног колегија Врховног суда СССР од 10. октобра 1963. посмртно је рехабилитован.

Users also searched:

...