Back

ⓘ Православна црква у Црној Гори




                                               

Блажо Марковић (свештеник)

Рођен је 1905. у селу Бријеге у Црмници. Године 1941. прикључио се Тринаестојулском устанку и активно био на страни Народноослободилачког покрета НОП. Био је први председник Општинског Народноослободилачког одбора Црмнице, а потом и Среског Народноослободилачког одбора у Бару. Почетком фебруара 1942. учествовао је на Острошкој скупштини, а јуна 1942. на Конференцији родољуба Црне Горе, Боке и Санџака. Када је јуна 1942. формирана Четврта пролетерска црногорска ударна бригада постао је њен верски референт. Потом је био верски референт у Првој пролетерског ударној бригади, Првој пролетерској ...

Православна црква у Црној Гори
                                     

ⓘ Православна црква у Црној Гори

Православна црква у Црној Гори је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као и дијелови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.

                                     

1. Конституисање

Православна црква у Црној Гори је конституисана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве АС бр. 95/зап. 208 од 26. маја 2006. године у духу очувања јединства Цркве и вјековног поретка древне 1920. васпостављене Пећке патријаршије, поштyjући углед Митрополије црногорске и њену историјску улогу у животу Црне Горе која је поново стекла своју државност и ради што успјешнијег остваривања спасоносне мисије Цркве.

Православну цркву у Црној Гори сачињавају епархије Српске православне цркве: Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као и дијелови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.

                                     

2. Епископски савјет

Након обнове Епархије будимљанско-никшићке 2001 и устоличења новоизабраног будимљанско-никшићког епископа Јоаникија Мићовића 2002, православни хришћани у Црној Гори су по први пут након скоро пола вијека добили и другог столујућег јерарха поред цетињског на својој територији, након чега је у септембру 2003. године одржан и савјет свих епископа чије епархије у цјелини или делимично покривају подручје Црне Горе, а слични састанци су повремено одржавани и током наредних година.

Након проглашења државне независности Црне Горе 2006, стекли су се предуслови за образовање сталног Епископског савјета, по узору на раније основане епископске савјете у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори сачињавају епископи епархија Црногорско-приморске, Будимљанско-никшићке, Милешевске и Захумско-херцеговачке. Епископским савјетом предсједава архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски. Ово тијело се састаје по потреби, ради савјетовања и доношења одлука из надлежности Епископског савјета.

Једна од основних дужности Епископског савјета Православне цркве у Црној Гори јесте да у сарадњи са државом Црном Гором и њеним надлежним органима покрене и да помаже израду и доношење Закона о положају Православне цркве и различитих вјерских заједница у Црној Гори и да предузме све потребне мјере у циљу заштите свеукупне духовне и материјалне, покретне и непокретне имовине Православне цркве у Црној Гори, као и на доношењу Закона о реституцији национализоване и одузете црквене имовине послије Другог свјетског рата.

О своме раду Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори је дужан, сходно утемељеном канонском поретку, да извјештава Свети архијерејски сабор Српске православне цркве.

На сједници одржаној 1. децембра 2006. године на Цетињу, Епископски савјет је разматрао низ питања која су се односила на будуће уставно регулисање положаја вјерских заједница у Црној Гори. Тим поводом је закључено да би у новом уставу, који је у то вријеме био у припреми, требало задржати основна рјешења из дотадашњег Устава Црне Горе 1992. Истога дана, чланови Епископског савјета састали су се и са Филипом Вујановићем, тадашњим Предсједником Црне Горе, који је такође боравио на Цетињу. Том приликом, вођени су разговори о низу питања из области црквено-државних односа, а предсједнику Вујановићу су саопштени и ставови Епископског савјета о будућим уставним рјешењима.

                                     
  • синода Православне цркве у Црној Гори од 16. децембра 1918. једногласно је донесена одлука да се независна Српско - Православна Св. Црква у Црној Гори уједини
  • црногорских православних цркви Резултати пописа становништва 2011. у Црној Гори по етничким групама, су следећи: Детаљније: Православна црква у Црној Гори Православље
  • Католичка црква у Црној Гори је органски дио Католичке цркве и налази се под духовним водством римског папе. У Црној Гори се налази 21.299 католика и
  • Црногорска црква може бити: у најопштијем смислу - било која црква у Црној Гори православна католичка, протестантска Православна црква у Црној Гори канонски
  • Гркокатолицизам у Црној Гори односно унијатизам у Црној Гори означава гркокатоличку заједницу и њене установе, које су током старије или новије историје
  • насљедницу цјелокупне православне баштине у Црној Гори и заступа тезу да је Православна црква у Црној Гори била аутокефална у периоду од укидања Пећке патријаршије
  • у црквеној историји и канонском праву. Црногорска православна црква 1993 Неканонско православље Православна црква у Црној Гори Хришћанство у Црној Гори
  • Катихетског одбора. Српска православна црква у Хрватској Православна црква у Црној Гори Однос Калајевог режима према Православној цркви у БиХ Позната и под називом
  • странке у Црној Гори Српске странке у Црној Гори су политичке странке које су програмски дефинисане као националне странке српског народа у Црној Гори Основно
  • странке у Црној Гори Просрпске странке у Црној Гори су политичке странке које у програмском смислу нису дефинисане као националне странке, али у политичкој
  • Новограчаничка митрополија Српска православна црква у Босни и Херцеговини Српска православна црква у Црној Гори Српска православна црква у Хрватској Раније позната