Back

ⓘ Радикулопатија




Радикулопатија
                                     

ⓘ Радикулопатија

Радикулопатија, радикуларни синдром, радикуларни бол, радикуларно оштећење, стање је или болест корена спиналног нерва, у подручју вратне или слабинске кичме као последица притиска на нерв избочености оштећеног међупршљенског диска, код дискус херније, спондилозе, дискартрозе или запаљењских промена изазваних бактеријама, вирусима или хемијским материјама. Око две трећине свик компресивних оштећења коренова нерава односи се на лумбосакралне коренове и носе општеприхваћен назив ишијас. Вратне радикулопатије настају након притиска на нерв у вратном делу кичме.

                                     

1. Епидемиологија

Око 65% радикулопатија локализовано је у лумбалном слабинском делу кичме, а око 90% лумбалних радикулопатија узоковано је хернијацијом међупршљенског диска дискус хернија, са радикуларном компресијом. Међутим дискус хернија и компресија живца коју она изазива није искључиви узрок, јер и друге патоанатомске промене могу да утичу на оштећење нервног корена нпр. стеноза спиналног канала, фораминална стеноза итд.

Дегенаративне промене понекад могу бити узрок радикуларног оштећења, без утицаја промена или оштећења међупршљенског диска.

Око 5% до 10% болесника у оквиру лумбалне радикулопатије има као главни симптом ишијалгију, док се преваленцалумбалног бола креће од 49% до 70%. Инциденца лумбалне радикулопатије као последица оштећења диска, у општој популацији процењује се на 2.2%.

Међу факторима ризика за настанак радикулопатије, бројна истраживања показују утицај следећих фактора;

  • лични фактори,
  • професионални фактори рад повезан са сталним дизањем и ношењем терета, изложеност вибрацијама током рада или за време дугих вожњи

Полне разлике и физичка спремност, према спроведеним истраживањима, нису непосредно повезане са радикулопатијом.

                                     

2. Етиологија

Узроци радикулопатија могу бити веома разноврсни и деле са на примарне и секундарне:

Примарна радикулопатија

Настаје након развоја примарног процеса у кореновима спиналних живаца, и може бити узрокована; аутоимуним поремећајима, бектериским или вирусним агенсима хемијским материјама, примарним туморским процесом итд.

Секундарна радикулопатија

Настаје као последица оштећења кичменог стуба вратна и слабинска радикулопатија, промена у околним структурама око спиналних коренова и другим процесима у организму - који непосредно или посредано могу изазвати оштећење нервних корена најчешће у пределу врата или доњег дела леђа али и у грудном делу тела код;

  • Хематом
  • Тумори костију
  • Запаљењске промене у костима остеомијелтис
  • Хемијским медијаторима изазвано запаљење нерва хемијски радикулитис
  • Херпес зостер, Лајмска болест, или друге аутоимуне или инфективне болести корена живаца.
  • Дегенеративне промене у костима болести костију
  • Дискус хернија
                                     

3. Патофизиологија

Узроци и механизми настанка радикулопатија могу бити вишеструки, али као главни покретачки механизми наводе се;

  • Хемијски радикулитис, хемијским материјама изазваног запаљења корена живца Постоје докази који указује на присуство одређених запаљењских медијатора, који узрокују појаву оштећења и бола. Овај запаљењски медијатор, назван фактор туморске некрозе алфа TNF, који не само да изазива бол и запаљење, већ TNF може утицати и на појаву дегенеративних оштећења међупршљенског диска.
  • аутоимуни поремећаји и други запаљењски процеси
  • Механичко дејство избочености протрузије оштећеног оболелог међупршљенског диска, код дискус херније, спондилозе, дискартрозе.
  • Хипоксија изазвана исхемијом, због поремећене циркулације крви изазване компресијом крвних судова или јаким запаљењем и отоком околног ткива.
                                     

4. Врсте

Облици радикулопатија и сродни поремећаји:

  • Ишијас
  • Синдром кауде еквине
  • Параплегија
  • Синдром пириформиса
  • Квадриплегија
  • Цервикална радикулопатија вратне кичме
                                     

5. Дијагноза

Дијагностички поступци се значајно разликују између појединих земаља, али и унутар једне земље. Дијагноза се заснива на;

  • Анамнеза у којој доминира бол који зрачи у врат, рамени појас и руку код вратне радикулопатије или бол дуж ноге код лумбалне. Дистрибуција бола умногоме зависи од тога који је нервни корен захваћен. Поред бола у анамнези болесниици наводе сензитивне сметње дизестезије.
  • Објективан физикалан преглед, у коме посебан значај има неуролошки преглед уз примену одговарајућих клиничких тестова Лазаревићев тест и Лаугеов тест и других тестова. Лазаревићев тест који је код лумбалне радикулопатије установљен у 91% има специгичност од 26%. Док укрштени Лазаревићев тест има високу специфичност од 88%, али остељивост од само 29%.
  • Допунска испитивања, међу којима највећи значај имају радиолошке методе визуелизацији промена на нивоу супстрата као што су радографија, компјутеризована томографија, магнетна резонантна томографија, мијелографија, дискографија.

Табела 1. Дијагноза цервикалне вратне радикулопатије

Табела 2. Дијагноза лумбалне слабинске и сакралне крстне радикулопатије



                                     

6.1. Терапија Конзервативна терапија

У акутној фази болест се лечи конзервативним начином лечења и у просеку траје 6 до 8 недеља. а обухвата примену следећих облика лечења:

                                     

6.2. Терапија Лечење лековима -медикаментозна терапија

Примарна терапија

Усмерана је према основним узрочницима болести код примарне радикулопатије

Симптоматска терапија

  • Антидепресиви,
  • остала медикаментна терапија, у зависности од осталих пратећих симптома и поремећаја.
  • Анелгетици - најбоље парацетамол, нестероидни антиинфламаторни лекови NSAIL, трамадол ®, или комбинација више лекова парацетамол са нестеродним антиинфламаторним лековима, у комбинацији са кодеином, морфин.
  • Кортикостероиди било перорално било епидуралним инјекцијама,
  • миорелаксанси и антиепилептицима
                                     

6.3. Терапија Физикална терапија

  • терапеутске вежбе,
  • ласеро, магнетна, хидро, термо, електро и сонотерапија,
  • спинална аксијална декомпресија),
  • тракција кичме,
  • мануелна масажа,
  • когнитивно-бихевиорална терапија.
  • акупунктура,
  • остеопатска терапија и хиропраксија,

Бројна истраживања показала су малу разлику успешности лечења код болесника који су мировали у односу на болеснике који су активни. Након ових резултата мировање као ослонац лечења више није препоручљив.