Back

ⓘ Калиманићи (Сребреница)




Калиманићи (Сребреница)
                                     

ⓘ Калиманићи (Сребреница)

Калиманићи су сеоско насеље, смештено у југоисточном делу општине Сребреница, и налазе се у близини мање варошице Скелани, на самој обали реке Дрине, у босанском средњем Подрињу. Од општинског центра Сребренице је удаљено око 37 километара, са градом је повезано регионалним путем Сребреница-Крагљивода-Скелани. Од суседне Бајине Баште, у Србији, удаљено је нешто око 5 километара, преко Скелана и моста који повезује Босну и Херцеговину и Србију, одн. Скелане и Бајину Башту.

Део насеља, заселак Решагићи, смештен је на речној тераси Дрине, а други део насеља, брдски засеоци Калиманићи и Дрмник, северозападно од обалских Решагића, на околним брдским падинама. Делови насеља, одн. засеоци се налазе на различитим надморским висинама: Решагићи 229 м н/в, Калиманићи 370 м н/в и Дрмник 480 м н/в. Ово насеље, као уосталом и већина насеља у општини Сребреница припада типу разбијених брдско-планинских насеља, а чине га засеоци, одн. делови насеља: Калиманићи, Дрмник и Решагићи. Насеље није богато изворима питке воде. Кроз насеље пролази мањи поточић, а у близини насеља је корито реке Дрине.

Површина катастарске општине, одн. атара села Калиманићи износи око 4.6 km 2, а од тога је око 59% земљишта у приватном власништву. Пољопривредно земљиште чини 59.4%, а обрадиво 38.8%, од укупне површине сеоског атара. Општа густина насељености износила је према попису из 1991. године, 86 стан./km 2, што је било изнад општинског просека.

                                     

1. Историја

Сеоско подручје је било насељено још у средњем веку, а вероватно и раније. На локалитету Островаш налази се десетак стећака. Ово насеље, т.ј његов заселак Дрмник, спомиње се у првим пописима Зворничког санџака, нахија Шубин.

                                     

2. Становништво

Првим пописом за време Аустроугарске из 1879. године, забележено је да је те године у селу живело 167 становника. Тада је у селу било 15 кућа, а просечан број чланова домаћинства износио је 11.1 особа. На следећем попису 1885. године, у селу је живело 189 становника, и како се наводи сви становници су били гркоисточне, одн. православне вероисповести. 1895. године, село броји 187 становника, и то 169 православаца и 18 муслимана, а последњим аустроугарским пописом из 1910. године, забележен је 231 становник, 209 православних и 22 муслиманска становника.

У време Краљевине Југославије, извршена су два пописа становништва. 1921. године, Калиманићи су имали 183 становника, а смањење је вероватно последица ратних дешавања у Првом светском рату. Тада је у селу живело 164 православаца и 19 муслимана.

У периоду социјалистичке Југославије, село је имало следећи број становника:

  • 1948. године - 323;
  • 1953. године - 363;
  • 1971. године - 360, Срби - 322 и Муслимани - 38;
  • 1981, године - 380, Срби - 300, Муслимани - 70, Југословени - 3, Црногорац - 1 и 6 осталих или непознатих;
  • 1961. године - 367, Срби - 332 и Муслимани - 34;
                                     

2.1. Становништво Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Калиманићи је имало 397 становника 201 мушких, 196 женских, од чега се 292 изјаснило као Срби, а 105 као Муслимани. Број муслиманског становништва је просечно растао вишим наталитетом или досељавањем у плодну дринску долину, а српског се смањивао, нижом стопом наталитета и исељавањем, пре свега у суседну Бајину Башту. У 95 кућа, живело је 96 домаћинстава просечне величине 4.1 члан по домаћинству.

У насељу је од укупног броја, било 146 привредно активних становника, а 2 становника су била на привременом раду у иностранству. Од укупно 347 становника, старијих од 10 година било је 58 неписмених особа или 16.7% од укупног броја популације наведене старости. Од укупно 314 особа старијих од 15 година, без школске спреме било је 50, са незавршеном потпуном основном школом - 63, основно образовање завршило је 98 лица, средње 80 особа, више 4, а високо 9. За 10 особа није била позната школска спрема. Деца са подручја села, угл. су похађала основно образовање у осмогодишњој школи у оближњим Скеланима.



                                     

3. Фамилије

Срби су готово у потпуности живели у засеоцима Калиманићи и Дрмник, а Муслимани у засеоку Решагићи.

По попису из 1991. године, у селу је живело 30 фамилија: 15 српских и 15 муслиманских, распоређених у 71 српском и 23 муслиманска домаћинства.

                                     

3.1. Фамилије Српске породице у Калиманићима

Српске породице у селу биле су:

  • Недељковић 2 домаћинства, 8 чланова;
  • Петровић 7 домаћинстава, 26 чланова;
  • Богдановић 9 домаћинстава са 43 члана;
  • Вујић 2 домаћинства, 10 чланова;
  • Милошевић 3 домаћинства, 10 чланова;
  • Ђукић 1 домаћинство, 4 члана;
  • Николић 11 домаћинстава, 41 члан;
  • Поповић 1 домаћинство, 7 чланова;
  • Митровић једна особа у мешовитом домаћинству Мијатовић-Јусуфовић;
  • Јаковљевић 2 домаћинства, 4 члана;
  • Миловановић 5 домаћинстава, 18 чланова;
  • Мијатовић 11 домаћинстава, 40 чланова;
  • Јанковић 1 домаћинство, 5 чланова;
  • Филиповић 4 домаћинства, 18 чланова;
  • Јовановић 13 домаћинстава, 54 члана;
                                     

3.2. Фамилије Муслиманске породице у Калиманићима

Муслиманске породице у селу биле су:

  • Малагић 1 домаћинство, 5 чланова;
  • Хајдаревић 1 домаћинство, 4 члана;
  • Авдић 1 домаћинство, 3 члана;
  • Алић 1 домаћинство, 2 члана;
  • Смајиловић 1 домаћинство, 4 члана;
  • Јунузагић 6 домаћинстава, 30 чланова;
  • Мустафић 1 домаћинство, 5 чланова;
  • Тихић 1 домаћинство, 6 чланова;
  • Муминовић 1 домаћинство, 5 чланова;
  • Хасановић ;
  • Селимовић 3 домаћинства, 13 чланова;
  • Мехмедовић 3 домаћинства, 13 чланова;
  • Џанановић 1 домаћинство, 5 чланова;
  • Делић 1 домаћинство, 4 члана;
  • Јусуфовић 2 особе у заједничком непородичном домаћинству са још две особе презимена Битић и Митровић;

Из списка фамилија јасно се закључује, како је и раније речено у односу на пописе, да је највећи део муслиманских породица појединачно досељених, у највећем броју из брдско-планинских муслиманских села између Скелана и Сребренице.

Српско становништво своје верске потребе задовољава у оближњим православним црквама у Скеланима и на Височнику, а муслиманско које се једним делом вратило после грађанског рата у село, у обновљеној сеоској џамији у засеоку Решагићи, претходно срушеној у рату.



                                     
  • Газиводе Горњи Драпнићи Горњи Калиманићи Горњи Поретак Грбићи Гурдићи Доње Бабине Доње Гире Доњи Драпнићи Доњи Калиманићи Дрецељ Дуганчићи Ђедовци Жљебови
  • Газиводе Горњи Драпнићи Горњи Калиманићи Горњи Поретак Грбићи Гурдићи Доње Бабине Доње Гире Доњи Драпнићи Доњи Калиманићи Дрецељ Дуганчићи Ђедовци Жљебови
  • Газиводе Горњи Драпнићи Горњи Калиманићи Горњи Поретак Грбићи Гурдићи Доње Бабине Доње Гире Доњи Драпнићи Доњи Калиманићи Дрецељ Дуганчићи Ђедовци Жљебови
  • војска се разместила на одбрамбене положаје по линији: Липе Триповац Калиманићи Таково Осоје Шарани Главица Столице Дреновачко осоје Галич

Users also searched:

...