Back

ⓘ Врбештица




Врбештица
                                     

ⓘ Врбештица

Територија села Врбештица налази се у јужном делу Србије, у аутономној покрајини Косову и Метохији. Смештена је у западном делу општинске територије Штрпце. Сеоски атар се протеже од македонске границе на југу до суворечке општине на северу. Врбештица је село разбијеног типа и углавном се налази у долини Врбештичке реке која је лева притока Лепенца.

Село Врбештица је богато рудама која је у прошлости експлоатисана, шумама, пространим пашњацима и пољанама прекривеним разним планинским лековитим биљем и дивљим воћем. Тренутно у селу живи око 650 становника српске националности. Уз позитиван природни прираштај, село је познато и по великој миграцији становника и то већином у централну Србију Баточина и околина.

Основну школу "Шарски одред" похађа око 100 ученика. У селу постоји православна црква Светог Илије и испосница светог Петра, која је од села удаљена 5 километара.

                                     

1. Историја

У састав српске средњовековне државе, Сиринићка жупа је ушла почетком XIII века, у време Стефана Првовенчаног. У Сиринићкој жупи, у средњем веку постојала су два града:Грчки град код Врбештице и Чајлије, остаци тврђаве, близу Брезовице.

Врбештица се помиње у турском попису из 1455. године. По овом попису она тада има 53 куће. Број становника је константно растао па је пред Други светски рат имала 109 кућа, а 1986. године 206 кућа. Прву школу Врбештица је добила 1928. године. Село је електрифицирано 1969. године, а водовод је добила 1983. године.

Брезовица је некада била насеље у оквиру Врбештице, али је почетком осамдесетих постала самостално село.

Иван Јастребов је у својој књизи Стара Србија и Албанија писао о овом селу. Спомиње цркву коју је бујица са планина однела и срушила. Тада се још знало место где је била. Хришћани су зато одлазили у цркву села Беревца.

                                     

2. Рударство

На северним ободима Сиринићке жупе има руда хрома. Експлоатација руде је почела 1894. године када су отворена два рудника а касније још два у Врбештици и Јажинцу. Сви рудници су били у власништво солунског друштва Алатини. Рудници су престали са радом за време Балкансих ратова и Првог светског рата, да би након Првог светског рата био обновљен рад од стране Асео.а.д. из Скопља. Рад је обновљен само у рудницима у Врбештици, док су они у Јажинцу напуштени. Шездесетих година двадесетог века напуштени су рудници и у Врбештици.

                                     

3. Порекло становништва по родовима

Подаци из 1939:

  • Бонтићи 4 кућа., Св. Ђорђе Алимпије су непознате старине.
  • Радуњићи 15 кућа., Св. Петка, давнашњи досељеници из скопског краја.
  • Павловићи 10 кућа и Ивковићи 1 кућа, досељени заједно са Станисављевићима као три брата, те им је и слава иста.
  • Борзановићи 9 кућа., Св. Никола. Досељен предак Борзан из Полошке области у почетку XIX века, када су му муслимани тамо одузели имање. (Борзан, Ђорђија, Станислав, Стаја 60 година.
  • Станисављевићи 19 кућа и Бандулићи 3 кућа дељеници Станисављевића, славе подједнако две славе: Св. Пречисту и Св. Илију). Досељени су око средине XVIII века од преко Дрима, из данашље северне Албаније.
  • Кузмановићи 5 кућа.,Св. Петка су непознате старине.
  • Будурићи 2 кућа., Св. Ђорђе Алимпије, староседеоци.
  • Орловићи 32 кућа., Св. Арханђео. Старином су од Гусиња у Црној Гори, одакле су од Албанаца пребегли у селу Букош у Метохији, одакле се један брат крајем XVIII века преселио овамо да избегне крвну освету од Албанаца, а други брат остао тамо и прешао у ислам.
  • Костићи 4 кућа., Св. Никола су непознате старине.


                                     
  • Војводине, Нови Сад, 1990, 99 - 130. Нови подаци о две испоснице код села Врбештице и Мушутишта Баштина 1, Приштина, 1991, 237 - 242. Јагодина, Пањевачки
  • Драјковце, Горња Битиња, Готовуша, Јажинце, Севце, Сушиће, Штрпце, Вича, Врбештица Општина Урошевац: Бабљак, Доња Грлица, Главица, Горње Неродимље, Мухаџер

Users also searched:

...