Back

ⓘ Оружане снаге САД




Оружане снаге САД
                                     

ⓘ Оружане снаге САД

Оружане снаге САД су оружана формација Сједињених Америчких Држава. Састоје се од Копнене војске, Ратне морнарице, Ратног ваздухопловства, Маринаца и Обалске страже.

САД има јаку традицију цивилне контроле над војском. Док је главнокомандујући председник Доналд Трамп, Савезно извршно одељење Министарства одбране САД је главни орган преко којег се војна политика спроводи. Министарство одбране је на челу са секретаром за одбрану, који је и члан Кабинета и који је други у команди после председника. Да би координирао војне акције са дипломатијом, председник има саветника за националну безбедност који је на челу Савета за националну безбедност.

                                     

1.1. Историја Други светски рат

Због океана који су је одвајали од Европе и Азије, те у домаћој политици владајућег изолационизма, САД су 1930их врло мало улагали у одбрану, верујући да ће се будући рат избећи, односно да САД у њему неће учествовати.

Једини изузетак је била ратна морнарица, која се развијала због све већег супарништва САД с Јапаном у подручју Тихог океана. Због великих удаљености између појединих тачака у Тихом океану, велики је нагласак стављен на авијацију, односно координацију њених активности с морнарицом. Због тога су САД, слично и Јапан, развиле врло квалитетну и извежбану морнаричку авијацију те саградиле неколико носача авиона. Велики су напори уложени и у развијање техника за амфибијске операције, односно брзу градњу аеродрома и лука на изолованим острвима.

Због тога је развој копнене војске, односно планови за евентуално деловање на европским бојиштима био потпуно занемарен. Године 1939. америчка војска је имала застарелу опрему и неадекватну тактику. Но, релативно касни улазак у рат је омогућио учење на туђим искуствима, док су многи од тих недостатака компензовани индустријском моћи САД која је, слично као и СССР, квалитативне недостатке избрисала квантитетом.

                                     

1.2. Историја После Другог светског рата

Америчка војска је после 1946. године имала често ангажовање и војне интервенције у земљама Латинске Америке, Азије и Африке. са једним изузетком у Европи. Тиме су се мешали у унутрашње ствари малих држава желећи да их ставе под свој политички и пре свега економски утицај.

                                     

1.3. Историја 1946-1980

1950-1953 Корејско полуострво, где је Војска САД директно подржала Јужну Кореју против Северне Кореје на самом истоку Азије. Северну Кореју су подржавали Совјети и Кинези, док су Јужну Кореју подржавали САД, Велика Британија, Аустралија, Белгија, Канада, Француска, Грчка, Холандија, Филипини, Турска, Колумбија, Етиопија. Овај рат је показао да америчка војска није непобедива.

1964-1975 Рат у Вијетнаму, где су амерички војници подржавали Јужни Вијетнам против Северног Вијетнама у југоисточним деловима Азије. Ово је први велики пораз америчке војске која се у паничном бегу морала повући са територије источне Индокине.

1971 Индијско-Пакистански рат, где су САД подржавале војно и материјално Пакистан, док је Индија имала помоћ од Совјета односно потписан уговор о војној сарадњи на 20 година. Овај једномесечни рат у јужној Азији су Индијци убедљиво добили и на мору и у ваздуху и на копну и фактички уништили пакистанску армију.

1977-1978 Огаденски рат који се водио у источној Африци, када су амерички војници подржали Сомалију у рату против Етиопије. Етиопљане су подржавали Кубанци и Совјети, док су Сомалијце подржавали још Италијани и Британци. Ово је други пут у историји да су Американци изгубили рат.



                                     

1.4. Историја 1981-2015

1989-1990 Панамски рат је напад Оружаних снага САД на Панаму, државу у централној Америци, где је био циљ запосести Панамски канал, важну стратешку тачку читавог америчког континента. Рат је трајао 2 месеца и Панамци су поражени. Савет Безбедности УН, СССР и највећи део земаља Латинске Америке је осудио САД због ове агресије.

1990-1991 Заливски рат у средњој Азији, када су амерички војници окупили око себе још 34 државе: Британија, Француска, Пољска, Холандија, Авганистан, Турска, Шпанија, Мађарска, Чехословачка и др. Американци су овај рат добили и истерали ирачку војску из Кувајта.

1991-1995 Рат у Хрватској, када су амерички војни авиони бомбардовали српски аеродром Удбина у Лици 24.11.1994, као и положаје око Книна 04.08.1995 чиме је започето етничко чишћење Срба из Крајине.

1992-1995 Рат у Босни и Херцеговини, где су амерички авиони више пута бомбардовали српске положаје у БиХ. А највеће ангажовање су имали у лето 1995. године када су две недеље непрестано бомбардовали скоро свако место у Српској Републици БиХ. што је касније спречило пораз хрватских и муслиманскиих ратних јединица, а територију Српске Републике смање на 49% некадашње Босне и Херцеговине.

1999 НАТО агресија на СР Југославију је био удружени злочиначки подухват 14 земаља НАТО пакта, које је предводила Војска САД са својим савезницима: Немачка, Британија, Француска, Холандија, Турска, Белгија, Канада, Португал, Данска, Норвешка, Албанија и др. Овај напад је изведен без одобрења Савета Безбедности УН на једну суверену европску државу која није напала ниједну чланицу НАТО пакта. Овим ратом Американци су подржавали албанске терористе, желећи одвајање Косова и Метохије од Републике Србије. Рат је завршен Кумановским споразумом.

2001-2014 Други авганистански рат је напад америчке војске са својим савезницима на Авганистан под оптужбом да ова држава скрива и подржава исламске терористе из Ал-каиде, јер је ова организација Осаме Бин ладена оптужена за напад на Светски трговински центар 11. септембра 2001. године. Рат је завршен поразом Авганистанаца и окупацијом ове државе.

2003-2010 Рат у Ираку су покренуле Сједињене Америчке Државе против Ирака, под оптужбом да режим Садама Хусеина производи оружје за масовно уништење. Рат се завршио поразом Садама Хусеина и он је свргнут са власти, а Ирак окупиран. Многи детаљи овог рата су преношени директно на светским ТВ станицама. После тог рата амерички истраживачи нису нашли доказе да је режим Садама Хусеина производио оружје за масовно уништење.

2011 Рат у Либији, где су амерички војници заједно са италијанским, британским и француским војницима борили против Либије, тачније њеног дугогодишњег вође Гадафија у северној Африци, који се деценијама борио за ослобађање афричких држава од економског ропства. Рат је завршен поразом Гадафија и његовим убиством, а Либију су преузеле проамеричке снаге.

                                     
  • Оружане снаге Босне и Херцеговине, скраћено ОС БиХ, професионална су оружана сила Босне и Херцеговине. Основане су 1. јануара 2006. године, након што су
  • Не мешати са Швајцарска гарда Швајцарске оружане снаге играју улогу швајцарске народне тј. регуларне војске. У државном војном систему од укупног броја
  • ФК Оружане снаге Сингапура енгл. Singapore Armed Forces Football Club - SAFFC је професионални фудбалски клуб из Сингапура. Основан је 1995.. Клуб игра
  • основна вида, постојали и ракетнонуклеарне снаге стратегијске намене и ПВО као посебни видови оружаних снага У САД поред три основна вида, постоји и четврти
  • главни огранак Оружаних снага САД задужене за копнене војне операције. Армија је највећи и најстарији огранак америчких оружаних снага и једна од седам
  • поморске пешадије Оружаних снага САД Административно потпада под Министарство морнарице, али се ради о засебној грани оружаних снага уско везана уз Ратну
  • ваздухопловство енгл. United States Air Force скраћено USAF, вид је Оружаних снага САД Ратно ваздухопловство је некада било део Америчке војске, али је
  • ноћно бомбардовање Токија запаљивим касетним бомбама које су спровеле Оружане снаге САД у ноћи између 9. и 10. марта 1945. године. Током ове ноћи амерички
  • експедиционе снаге АЕФ састојале су се од оружаних снага САД које су послате у Европу за време Првог светског рата. Током похода САД у Првом светском
  • енгл. United States Navy USN поморски је вид Оружаних снага САД и једна од седам униформисаних служби САД Већа је од удружених следећих тринаест највећих
  • планирање логистике и финансирање оружаних снага и није укључено у извршно војно заповедништво. Редовне оружане снаге Ирана састоје се од Копнене војске
  • на групу људи који имају задатак да направе шесту грану Оружаних снага САД Свемирску снагу САД Главне улоге тумаче Карел, Џон Малкович, Бен Шворц, Дијана