Back

ⓘ Севастократор




                                     

ⓘ Севастократор

Севастократор је била висока византијска титула, која је уведена крајем XI века и била намењена за блиске чланове цареве породице. Поред Византије, коришћена је у Бугарској и Србији.

                                     

1. Титула севастократора у Византији

Титулу севастократора створио је цар Алексије I Комнин 1081 - 1118, спајањем титула севаст август или узвишени и кратор владар, на почетку своје владавине и доделио је свом брату Исаку. Титула севастократора је спадала међу највише у Царству, иза звања цара савладара и деспота, а изнад звања цезара и у доба Комнина је додељивана најближим царским сродницима, превасходно његовој браћи и синовима. Ова титула је, као царском зету, додељена Стефану Немањићу велики жупан 1196 - 1217, краљ 1217 - 1228 после брака са Евдокијом, а употреба ове титуле настављена је и након првог пада Цариграда, 1204. године. Коришћена је у Латинском царству, а никејски цареви су је додељивали неким полузависним магнатима.

Последњи познати севастократор, био је Димитрије Кантакузин, коме је то звање доделио цар Јован V.

Боја севастократорског достојанства била је плава и сваки носилац ове титуле имао је право да документе потписује плавим мастилом и да свој печат ставља на плаву свилену врпцу. Од одеће, он је носио плаве ципеле, али је могао да носи црвену одежду, као и црвену и златну коронету.