Back

ⓘ Травнина




                                     

ⓘ Травнина

Травнина је дажбина која се плачала српској средњовековној држави за коришћење пашњака. У крајевима који су у 14. веку одузети од Византије и припојени Србији ова дажбина се помиње под именом иномистр, планиниотико или планинатико.

Према томе коме су припадали и како су се користили одређени пошњаци, постоје два начина плаћања и убирања траварине. Када је искључиво право коришћења појединих испаша припадало феудално зависном становништву, оно је био дужно да плаћа "закониту" траварину, држави односно владару или неком феудалном господару ако му је владар уступио право убирања траварине. Тачан износ дажбине остао је непознат, али се са великом вероватноћом може узети да је феудално зависно становништво давало 1 десетину од стоке. Оваква се траварина укључује у феудалну ренту за коришћење необрадивог земљишта. У случајевима када је искључиво право коришћења одређених испаша припадало феудалним господарима, они су могли да дају под закуп своје пашњаке заинтересованим сточарима. Закупнина која се убирала такође се зове траварина, али има кар

                                     
  • нема десетка од домаћих животиња, већ се уместо тога помиње жировнина и травнина овчија. Терени који су обиловали жирородним дрвећем и где је жир коришћен
  • се звала травнина Травнина се спомиње и у члану 197. Душановог законика, који гласи: којему властелину дође да зимује човек, да даје травнине од сто кобила
  • са крстовима да им изобилно вина понуди. 88. члан уређује правила око травнине у зимским мјесецима. Из Црне Горе, т.ј. зими, хладнијих крајева, би се
  • господару плаћали одређене терете. Плаћали су господару властелинства травнину за коришћење пашњака и на својим коњима су од Приморја морали да преносе

Users also searched:

...