Back

ⓘ Исаија Антоновић




                                     

ⓘ Исаија Антоновић

Рођен је у Будиму 1696. године од оца Антонија и мајке Сузане. На крштењу је добио име Јован. Био је свештеник у Будиму, а када је обудавио остао удовац замонашио се у манастиру Ковину, на Чепелском острву, и добио име Исаија. Митрополит Мојсије Петровић послао га је као свог заменика у Вараждински генералат, да обави канонску визитацију. Међутим, власти га нису примиле, јер је тобоже био у вези са попом Николом, који је граничаре позивао на револт. Ишао је између 1726-1730. године са Јосифом Станојевићем по налогу митрополитовом у Србију, са циљем да утврђују верност српског народа према аустријском цару.

Као архимандрит манастира Ковина изабран је 1731. године за епископа арадског, а потврђен је 15. децембра 1731. године. Након смрти епископа Јефтимија Дамњановића, Антоновић је затражио и тај трон 1740. године. Именован је мимо знања митрополита и епископског синода, и потврђен 1741. године за епископа вршачког, због чега је дошло до великог немира у народу. На црквено-народном сабору у Сремским Карловцима 1744. године, одобрено му је да на обе "столице" седи. Том приликом је одлучено, да после његове смрти Епархија вршачка остане засебна; добије свога епархијског епископа. Био је вршачки владика у периоду 1741-1748. године.

За митрополита карловачког изабран је на црквено-народном сабору у Сремским Карловцима 27. августа 1748. године. на предлог Илирске дворске депутације је и потврђен од владара 11. новембра 1748. године. Стицајем околности морао је да положи заклетву у којој је био испуштен онај део које истиче зависност Карловачке митрополије од Пећке патријаршије. Пар дана након што је изабран за митрополита 31. августа 1748, упутио је један апел народу. Тражио је да се дају добровољни прилози ради оснивања фонда за издржавање виших школа. Недуго потом Свети архијерејски синод је 2. септембра 1748. донео је одлуку да се Осечко поље уступи пакрачко-славонској епископу Софронију Јовановићу. Међутим, десет година касније, 1758, Осечко поље је поново враћено митрополији карловачкој.

Митрополит Исаија није се дуго задржао на месту митрополита карловачког. Један запис да је држао архиепископску катедру 4. месеца и 28 дана. Умро је у Бечу у 53. години живота, 22. јануара 1749. године.

Сахрањен је 6. фебруара у Саборној цркви Светог Димитрија у Будиму. Ова црква је после Другог светског рата срушена.

                                     
  • осечкопољски 1746 - 1749 Наследник: Лукијан Владулов Претходник: Исаија Антоновић Епископ вршачки 1749 - 1769 Наследник: Викентије Поповић Претходник:
  • пре 1737. патријарх пећки, пре 1739 Београдско - карловачки митрополит Исаија Антоновић 1748 - 1749 Павле Ненадовић 1749 - 1768 Јован Ђорђевић 1769 - 1773 Вићентије
  • 1726. године архимандрит ковински Исаија Антоновић - потоњи митрополит, затим 1728. године Пахомије те 1769. године Исаија Стефановић. Када је по царској
  • Вићентије Јовановић 1731 - 1737 Арсеније IV Јовановић Шакабента 1737 - 1748 Исаија Антоновић 1748 - 1749 Павле Ненадовић 1749 - 1768 Јован Ђорђевић 1769 - 1773 Вићентије
  • депутација није обавестила канцеларију о избору новог митрополита Исаије Антоновића умро већ фебруара 1749. године Након 1749. године, српски митрополит
  • Јовановић 1731 - 1737 Арсеније IV Јовановић 1737 - 1748 патријарх, Исаија Антоновић 1748 - 1749 Павле Ненадовић 1749 - 1768 Јован Ђорђевић 1769 - 1773
  • Јоцковћ. Администратор парохије острогонске био је 1831. године поп Петар Антоновић Острогонци су писали Србима Осијечанима децембра 1838. године тражећи
  • аутономна област која ће канонски бити у саставу Пећке патријаршије. Владика Исаија Ђаковић се борио за независну аутокефалну српску цркву, а њега су подржавали

Users also searched:

...