Back

ⓘ Видовданско насеље




Видовданско насеље
                                     

ⓘ Видовданско насеље

Западну границу Видовданског насеља чини Сентандрејски пут, северну границу чини Приморска улица, источну границу чине улице Темерински пут, Живојина Ћулума и Емануила Јанковића, док јужну границу чини канал Дунав - Тиса - Дунав. Према другом тумачењу источне границе насеља, ову границу чини само Темерински пут и насеље се не протеже до улице Емануила Јанковића.

Суседне градске четврти су: Слана Бара на северу, Мали Београд на истоку, Салајка на југу, преко канала и Клиса на западу.

У административном смислу, Видовданско насеље је део месне заједнице "Видовданско насеље", која поред овог насеља обухвата и насеље Мали Београд, насеље Мишин Салаш и јужни део насеља Велики Рит.

                                     

1. Становништво

Према подацима предузећа ЈКП Информатика Нови Сад, на подручју месне заједнице "Видовданско Насеље" живи 5.138 становника 2010. година. Архивирано на сајту Wayback Machine 3. октобар 2018 Процењује се да само насеље, изузимајући остатак месне заједнице, има око 2.000 становника.

                                     

2. Историја

На месту данашњег Видовданског Насеља била су некада гумна земљорадника са Салајке и Подбаре. После Првог светског рата, када је број житеља у граду нагло растао, градске власти су од 1923. године на овом месту додељивале плацеве за градњу кућа. Становници насеља су имали трамвајску везу са градом.

Године 1926., насеље је страдало у великој поплави, а после подизања насипа овај крај је заштићен од велике воде, па је изградња настављена. Становници су основали Удружење за заштиту од поплаве и унапређење Видовданског Насеља, а 1929. године су подигли камени крст у славу свог заштитника, светог Вида. Пре Другог светског рата је развијан и културни и спортски живот у насељу.

Током НАТО бобардовања 1999. године, пројектилима су погођене породичне куће на Видовданском Насељу. Један број кућа је том приликом потпуно уништен, а већи број знатно оштећен.

                                     

3. Карактеристике и привреда насеља

Стамбене зграде, претежно приземне, заузимају јужни и средњи део насеља, на северу су привредно-пословни објекти са Најлон пијацом као доминантним тржним простором, где се сваке недеље продају аутомобили и разна стара и шверцована роба и где се прве недеље у месецу одржава занатлијско-трговачки и сточни вашар.

Занатство у насељу је оскудно, али има више ауто-механичарских радионица, као и угоститељских објеката. Овде се налази и простор, на којем се стационирају и поправљају возила предузећа ПТТ. "Базар" има овде свој шопинг центар, а ту је смештена и трговинска радња мешовите робе "Родић". Мањи део становништва бави се ратарством, сточарством и повртарством.

                                     

4. Образовање

Пре Другог светског рата овде је подигнута основна школа "Краљ Петар I", а после рата је назив ове школе промењен у "Ђура Јакшић". У њој се данас налазе истурена одељења клисанске основне школе "Душан Радовић".