Back

ⓘ Савјет државне одбране




                                     

ⓘ Савјет државне одбране

Савјет државне одбране био је врховни војни орган у Руској Империји од 1905. до 1909.

Основан је на самом крају Руско-јапанског рата 1904 - 1905 како би отклонио озбиљне недостатке у централној управи, организацији и бојној спремности војске и морнарице. Задатак му је био да координира дјеловања Војног министарства и Поморског министарства и усаглашава их са државном спољном политиком.

                                     

1. Састав

Савјет државне одбране је био основан 5. маја 1905. рескриптом императора Николаја II под називом "О неопходности приступања к реформама највишег управљања војним надлештвом", на иницијативу његовог ујака - генерала коњице и генерала-инспектора коњице - великог кнеза Николаја Николајевича. Он је био именован на дужност предсједника Савјета државне одбране 8. јуна 1905.

Савјет државне одбране се састојао из именованих и сталних чланова. Именоване чланове је постављао император својим указима, а стални чланови су били: војни министар, поморски министар, министар иностраних послова и генерал-инспектори родова војске. Одлуке су могле бити донесене и без присутности сталних чланова.

При Савјету државне одбране је била образована канцеларија која је отправљала његове административне послове.

                                     

2. Дјелокруг

Савјет државне одбране је био орган који је стајао над цјелокупним владиним апаратом самодржавља, његов предсједник је био члан Савјета министара, сва надлештва су била дужна представљати Савјету државне одбране све своје предлоге и иницијативе, министар иностраних послова је био дужан да са Савјетом државне одбране усагласи сваки дипломатски потез владе. На тај начин, Савјет државне одбране је одлучивао не само о одбрамбеним питања, него и о питањима унутрашње и спољне политике државе.

При Савјету државне одбране је била установљена Висока атестациона комисија рус. Высшая аттестационная комиссия која је разматрала кандидате за команданте армија, корпуса, дивизија и бригада.

                                     
  • називају члановима Државног савјета Године 1918, након стицања независности од Совјетског Савеза дотадашњи Сенат Финске постаје Државни савјет Један од основних
  • Савјет Федерације рус. Совет Федерации горњи је дом Федералне скупштине Руске Федерације. Савјет Федерације се састоји из сенатора Руске Федерације:
  • бирала Државни савјет који се састојао из предсједника, првог потпредсједника, пет потпредсједника, секретара и 23 члана. Предсједник Државног савјета је
  • Федерације за питања националне безбједности и одбране од унутрашњих и спољних непријатеља. Засједања Савјета безбједности редовно се одржавају најмање једанпут
  • укинут, а успостављен је Државни савјет мира и развитка. Регионални војни команданти, који су били чланови претходног савјета унапређени су и премјештени
  • или Државни савјет Према Уставу Републике Кубе из 2019. године Савјет министара се више не налази под руководством предсједника Државног савјета који
  • Савјет за безбједност Републике Српске је био савјетодавно тијело предсједника Републике за усмјеравање рада државних органа у области одбране и спровођења
  • Ниједно лице не може бити истовремено депутат Државне думе и члан Савјета Федерације. На челу Државне думе стоји предсједник, први замјеници предсједника
  • Министарство одбране фин. Suomen puolustusministeriö, швед. Försvarsministeriet једно је од министарстава Државног савјета одговорно за руковођење националном
  • За заменика министра одбране је 17. марта 2003. изабран Вукашин Мараш. Уставном повељом СЦГ, предвиђено је да министри одбране и спољних послова не могу