Back

ⓘ Висарион Љубиша




Висарион Љубиша
                                     

ⓘ Висарион Љубиша

Висарион Љубиша је био митрополит црногорско-приморски од 1882. до 1884. године.

Рођен је 1823. године у селу Свети Стефан у племену Паштровића. Изгубио оца, који је био морнар, као и многи од његових сународника, када је имао само три године. Када је достигао школски узраст, мајка га је послала код његовог деде, игумана Саве Љубише, у манастир Прасквицу. Завршио је основну школу у Рисну а затим православну свештеничку школу у Шибенику, која је у 1841. уздигнута на ранг богословије.

                                     

1. Монаштво

Након што је завршио студије у 1844. враћа се у манастир Прасквицу, где се замонашио и постао јеромонах. Након тога, радио је као учитељ у манастирским школама у Прасквици, Подластви, Подмаинама, Режевићима и Савини. Године 1858. постављен је свештеника и учитеља у Перасту, a 22. марта 1863. постао је морачки архимандрит.

Године 1867. по смрти игумана Ђорђа Сандића Морачанинa изабран је за игумана манастира Мораче, а две године касније за игумана Цетињског манастира и професора на новоотвореној Цетињској богословији.

Од 1872. до 1875. био је ректор Цетињске богословије. У црногорско-турском рату 1876 - 1878, именован је за свештеника генералштаба.

Године 1876. изабран је за првог председника новооснованог Црвеног крста у Црној Гори. Од 8. септембра 1878. посвећен је за епископа обновљене Захумско-рашке епископије, основане на ослобођеним територијама Црне Горе. Седиште епархије је било у манастиру Острог који је за те потребе преуређен и дограђен.

                                     

1.1. Монаштво Митрополит

После смрти митрополита Илариона Рогановића, Љубиша постаје митрополит црногорско-приморски 6. новембра 1882. Отприлике у исто време, формира се Министарство просвете Црне Горе и Љубиша, као искусни педагог и организатор, постаје њен први министар. Као митрополит ревносно се старао о реформи црквено-просветног живота у својој области, и желео је да у своју митрополију уведе ред и управу, по угледу на уређење тадашње српске цркве у Далмацији, али га је смрт у томе омела.

Умро је од туберкулозе 1884. године. Сахрањен је у дворишту Влашке цркве у Цетињу.

                                     

2. Занимљивости

  • Био је кључни помоћник Валтазара Богишића у прикупљању материјала за писање црногорског обичајног права.
  • Висарион је био близак рођак познатог писца Стјепан Митров Љубише
                                     
  • епархијом. За првог захумско - рашког епископа изабран је архимандрит Висарион Љубиша који је хиротонисан 8. септембра 1878. године на Цетињу од стране
  • епископ Висарион Љубиша 1878 - 1882 привремено је боравио у оближњем манастиру Острогу. Као црногорски митрополит 1882 - 1884 Висарион Љубиша је настојао
  • Црвеног крста а предсједник му је архимандрит и каснији митрополит Висарион Љубиша Црна Гора, ратификацијом Женевске конвенције о рањеницима, постаје
  • Грегор Мендел, чешки свештеник и ботаничар. 1822. 14. април - Висарион Љубиша епископ СПЦ. 1823. 12. мај - Беджих Сметана, чешки композитор и
  • крајевима је драстично опао. Ристо Милић Јелисавета Поповић Висарион Љубиша Стјепан Митров Љубиша Дионисије Миковић Митрофан Бан Лазар Томановић Урош Тројановић
  • Игуман манастира је некада био архимандрит Сава Љубиша дјед каснијег митрополита цетињског Висариона Љубише У манастиру почивају посмртни остаци академика
  • већина њих и данас сматра Србима. Стјепан Митров Љубиша писац и национални радник Висарион Љубиша архимандрит цетињског манастира и епископ Захумско - рашке
  • Министарство просвјете и црквених послова, на челу са митрополитом Висарионом Љубишом 1905. године укинуто је Главно школско надзорништво и основана су
  • администратора Епархије захумско - рашке, а након смрти митрополита Висариона Љубише 1884 постављен је и за администратора Црногорске митрополије. За
  • Ivan Jastrebov, Mitrofan Ban, Jovan Sundečić, Stjepan Mitrov Ljubiša Visarion Ljubiša mitropolit Ilarion II Roganović, Marko Dragović, Ivan Daja, Lazar
  • школу је завршило 186 ученика, међу којима су били и каснији епископи Висарион Љубиша и Никанор Ивановић. На приједлог епископа Стефана Кнежевића 14. октобра
  • Захумско - рашка епархија 1878 Први старохерцеговачки владика био је епископ Висарион Љубиша 1878 - 1882 али након његовог преласка на службу цетињског митрополита